Stvaralački podsticaj autorka pronalazi u tišini prirodnog ambijenta i njegovim procesima kretanja, rasta, razvoja, opadanja i smrti, kao i u kulturnom nasleđu i tradiciji baltičkog podneblja. Impresije o viđenom i doživljenom sublimira u monumentalne poetične likovne forme ili fragmentarne, linearne ritmove grafičkog otiska i simboličke forme svedenog izraza. U fokusu njenog interesovanja su emotivna i duhovna stanja koja nastaju kroz problematizovanje odnosa čoveka i prirodnog okruženja i/ili realnosti. Izložba obuhvata radove nastale tokom prethodne tri godine.

Po obrazovanju slikarka, Irma Balakauskaite sa puno radoznalosti eksperimentiše i traži moguće načine izraza svoje poetske vizije. Ona gradi matricu od gipsa, moglo bi se reći vaja je, praveći minuciozni reljef sa koga otiskuje svoje grafike bliske slikarskom kvalitetu. Koristeći crni papir kao osnovu na kojoj štampa pokrivnom belom bojom, ona sledi obrnutu logiku i na crnoj površini gradi bogate valerske situacije reljefnim belinama, dobijajući mističnu, onirički intoniranu metafizičku sliku. Ovaj ciklus grafika ukazuje na težnju umetnice da harmonizuje tri različita pristupa likovnom stvaralaštvu: grafički, slikarski i iskustva lutkarskog pozorišta, povezujući ih sponom spontanog i ekspresivnog crteža. U tom čudesno osvetljenom začaranom svetu dominiraju crna linija i guste mreže razigranih ritmova koje oživljavaju kompoziciju.