Skulpture radi u različitim materijalima (terakota, metal i kamen). Kako sam umetnik kaže njegovo umetničko interesovanje je u domenu istraživanja međuodnosa skulptoralne forme, medija i prostora kao i česte suprotstavljenosti umetnosti skulpture efemernom kontekstu savremenog sveta.

Izložbu u Nišu, simboličnog naziva DNK, čine skulpture nastale tokom poslednjih desetak godina kada opusom umetnika dominiraju dela koja imaju uzore u predmetima iz svakodnevnog života (knjige, kape, šeširi...). Lična iskustva, stečena na osnovu boravka u različitim sredinama, autora dovode do konstatacije da su ovi predmeti koliko slični na različitim meridijanima toliko i specifični, tipični, prepoznatljivi. Tako su motivi njegovih skulptura: kaubojski šeširi, gospodski cilindri, vojničke šapke, sportski kačketi, antičke amfore... odnosno predmeti u kojima umetnik prepoznaje nosioce DNK materijala obređenih vremena, sredina, staleža, profesija ili zanimanja. Vešto odabran materijal u kojem su skulpture realizovane simbolično vizualizuje sam DNK lanac i potpuno je u funkciji umetnikove ideje.

Iako u svojoj vajarskoj interpretaciji Đorđe Aralica podržava formu realnih predmeta, skulptorskim materijalom i dimenzijama koje su znatno veće od prirodnih, sugeriše činjnicu da verizam nije njegova tendencija već namera da se ovim motivima da drugačija kontekstualizacija i svakako da se pruži mogućnost posmatraču da na osnovu sopstvenog iskustva komunicija sa njihovim novokreiranim misaonim, vizuelnim i emotivnim sadržajem.

Milica Todorović