Crtež koji sam tretirao kao svoj, a preslikao ga sa nekog drugog crteža indigo papirom, likovna je tehnika kojom sam se služio od najranijeg detinjstva. Visok kvalitet štampe enciklopedija o istoriji umetnosti sa kojima sam dolazio u kontakt, suviše složene i premalo dinamične reprodukcije iz njih, verovatno su elementi koji su mi sputavali slobodu i uživanje prilikom rada. Stripovi i ostala dnevna i jeftina roto štampana izdanja sedamdesetih godina prošlog veka bili su predmet mojih prvih eksperimenata.

40 godina kasnije, vratio sam se kopiranju kojem sam pribegavao kada sam bio dete. Junaci iz stripova, filmova, gole tete i mnogi drugi motivi nosili su me sve ove godine...

Nemoguće je ne spomenuti Facebook komunikaciju koja je odigrala važnu ulogu u stvaranju ovakve vrste crteža. Nešto što bi pre 40 godina izgledalo kao naučna fantastika sada je postala stvarnost koju sam uvek priželjkivao.

Ovoga puta iz virtuelnog prostora preko 1.000 radova biće predstavljeno u realnom prostoru galerije.

Mr. Branko Đukić