 BEOGRAD. Mladi umetnici Lidija Delić, Ksenija Jovišević, Nemanja Lađić, Jelena Mijić i Ivan Šuletić odabrani su u finale prestižne nagrade "Dimitrije Bašičević Mangelos" za 2017. godinu, koja podrazumeva osmonedeljni rezidencijalni boravak u Njujorku i samostalnu izložbu u Beogradu, a biće dodeljena krajem juna nakon drugog kruga žiriranja, na otvaranju finalne izložbe u galeriji Remont.
U širem razmatranju za finalnu selekciju nagrade "Mangelos" za 2017. godinu žiri je diskutovao i o prijavama Žarka Aleksića, Bojane Knežević, Nemanje Nikolića, Katarine Petrović i Andree Palašti.
Drugi krug žiriranja i intervjui sa finalistkinjama i finalistima biće obavljeni 26. juna 2017, a ime dobitnika/ce biće saopšteno na otvaranju finalne izložbe u Remontu.
Žiri za nagradu "Mangelos" za 2017. godinu čine: istoričarka umetnosti Ana Bogdanović (Odeljenje za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta, Beograd), istoričarka umetnosti i kustoskinja Milica Pekić (Kiosk - platforma za savremenu umetnost, Beograd), umetnica Nina Simonović, dobitnica nagrade "Mangelos" za 2016. godinu, istoričarka umetnosti i kustoskinja Janka Vukmir (predsednica Instituta za savremenu umetnost, Zagreb) i teoretičar umetnosti Stevan Vuković iz Beograda.
Nagrada "Dimitrije Bašičević Mangelos" godišnje se organizuje i dodeljuje pojedincu ili pojedinki, u vidu osmonedeljnog studijskog rezidencijalnog boravka u Njujorku, u saradnji sa Residency Unlimited i uz podršku Trust for Mutual Understanding. Nagrada nosi ime značajnog umetnika, rodonačelnika konceptualne umetničke prakse i istoričara umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije, Dimitrija Bašičevića Mangelosa, a ove godine će biti dodeljena 16. put.
Organizatori nagrade "Dimitrije Bašičević Mangelos" su Fond "Ilija & Mangelos" iz Novog Sada i Remont - nezavisna umetnička asocijacija iz Beograda.
Nagrada "Mangelos" deo je međunarodne mreže YVAA (Young Visual Artists Awards) koja deluje u svim zemljama na prostoru bivše Jugoslavije, kao i u Albaniji, Bugarskoj, Češkoj i Slovačkoj.
Izvor: SEEcult |
Pančevo. Maj - jul 2004.
Ukoliko prihvatimo aktuelnu premisu prema kojoj nema identiteta koji bi nam se u potpunosti nametnuo na silu, ali ima upornih identitetskih strategija koje su na pojedinim teritorijama i u različitim vremenskim isečcima uvek smišljeno vodili zainteresovani…
U brložnom vrtlogu društveno-političkih (ne)zbivanja, javnih tajni i "tajnih javnosti", u opštem apsurdu u kome je stvarnost postala nedodirljiva, te, sa druge strane, u kulturno-umetničkom glibu što će se rađe samim sobom ugušiti no zauzeti stav,…
