 ZEMUN. Umetnička galerija Stara Kapetanija predstavlja od 24. maja do 4. juna 2017. kolaže Tamare Nedeljković Vukša. Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. "Njeni kolaži podjednako uspešno simultano razvijaju više različitih vizuelno-tekstualnih narativa i na malim i na velikim kvadratnim formatima. Materijalna ravan njenih kolaža, kao i ona konceptualna, nema nameru da sledi linearnost u iskazu niti konvencionalna pravila komponovanja." (Prof. dr Milanka Todić)
Stranice požutelih knjiga, ponekad štampane starom goticom, pozivaju posmatrača da se uključi u igru "školice" i da pogledom skakuće po fragmentima štampanog teksta izbegavajući velika bojena prostranstva na kolažima Tamare Nedeljković Vukša. Kao kroz čudesni lavirint, pogled putuje od tekstualnih ostrva gde leže odštampane poruke iz daleke prošlosti do modernih kolorističkih oaza. Tu su još i slojevi štampanog tekstila na kojima se prelamaju heterogena dekorativna iskustva industijske proizvodnje pamučnih materijala. U neiscrpnom polju ukrštanja i kombinovanja papira, krpica, boja, lepkova, lakova itd., ali i različitih vremnesko-prostornih segmenata, što je tipično za tehnike kolaža, Tamara Nedeljković Vukša ima sigurnu ruku. Kolaž i nije za nju samo tehnika nego kreativno polje ispitivanja vlastitih mogućnosti sučeljavanja različitih iskustava, materijala, medija i naracija. Njena osnovna linija istraživanja utemeljena je na kontrastima vizuelno-tekstualnih struktura, ali iz njihovog dramatičnog susreta ona oblikuje novu sintezu, nešto kao supertekst u kome se slika i reč, vreme i prostor medjusobno dopunjavaju.
Savremena umetnost ne želi da se prilagodi nijednom generalnom stavu, a odrednice post-moderne, of-moderne i mnoge druge izbledele su pred heterogenim umetničkim praksama koje otvoreno zastupaju slobodu kreativnog eksperimenta. U tom smislu ne može se zaboraviti da su nekada kubizam, dadaizam, nadrealizam, pa onda pop-art i signalizam, kao i mnogi drugi tokovi u istoriji umetnosti, preispitivali jezik višemedijske retorike. U slobodnom vremenskom skoku posmatrač može lako povezati kolaže Marka Ristića iz 1926. godine pod nazivom La vie mobile sa kolažima Tamare Nedeljković Vukša koji asociraju na poeziju: Medju javom i medj snom, Magical, La vie en Rose, Svitanje, Reminiscencije itd.
Za tehniku kolaža vreme je konstitutivan element zato što se u strukturi umetničkog dela ravnopravno prepliću fragmenti prošlosti i iskustva savremenih slikarskih procedura kako bi izgradili nove prostore estetskog izraza. Dijalektika tog novog - estetskog prostora - sačinjena je od onoga nekada i ovoga sada. Od sekundarno upotrebljenog materijala i originalnog rukopisa gradi se inovativna struktura kolaža. Kombinovana kolažna slika nije omedjena ramom, ona se slobodno preliva u životni prostor kako autora tako i posmatrača proizvodeći neočekivane spojeve i prepoznavanja. Naime, u slici Tamare Nedeljković Vukša posmatrač, bez velikog napora, može prepoznati fragmente svoje vlastite prošlosti: požutele stranice knjiga sa polica porodične biblioteke ili cvetne dezene bakinih haljina, ali i smele montažne rezove koji ga vode ka bojenim prostranstvima savremenog sveta slika. Posmatračevo oko, oslobodjeno tradicionalnih kalupa, uživa u novoosvojenoj slobodi istraživanja estetskog prostora koja mu daje pravo da sam za sebe izgradi značenje i prepozna vlastitu asocijativnu nit.
Kolaži Tamare Nedeljković Vukša podjednako uspešno simultano razvijaju više različitih vizuelno-tekstualnih narativa i na malim i na velikim kvadratnim formatima. Materijalna ravan njenih kolaža, kao i ona konceptualna, nema nameru da sledi linearnost u iskazu niti konvencionalna pravila komponovanja. Jer, kolaž po prirodi svog likovnog jezika insistira na fragmentarnosti, slučajnosti i naglim zaokretima u kompleksnoj vizuelno-tekstualnoj naraciji.
"Kad sto puta pregledate slike i dosade vam, pustite makaze neka ih obrste. Makaze su brže od kengura. Otsecite devojci nožice i prilepite ih na vrata... Otsecite gavrane sa snega i prilepite ih na luftbalon... Tako se dobija lepak–slika," kaže Dušan Matić u uputstvu za pravljenje kolaža u knjizi Podvizi družine Pet petlića koju je objavio zajedno sa Aleksandrom Vučom u Beogradu 1933. godine. Nadrealisti su favorizovali tehnike kolaža jer su verovali u intuitivne impulse, slike sna i nezainteresovanu igru misli i slobodnih asocijaca. Njihovo delo nije zaboravljeno, naprotiv, brojni umetnici danas revitalizuju nadrealističke predstavljačke tehnike i oživljavaju umetničke reference istorijske avangarde na izuzetno zanimljiv način.
U savremenim analizama studija kulture govori se, ponekad, da je 21. vek obeležen postupcima kolaža i kompilacije. Kolaž, kao jezik i tehnika, može se pratiti od muzike, dizajna i reklame do književnosti, bloga i digitalne umetnosti. Tamara Nedeljković Vukša oblikuje svoju seriju kolaža pod nazivom Fragments kao intimni dnevnik i palimpsest na kome, pažljivo oko, nesmetano prati gusto tkanje različitih tragova i preklapanja nekih prošlih emotivnih stanja i savremenih intervencija.
Prof. dr Milanka Todić |
