 PARIZ. Specijalno za Art magazin. U Muzeju Orsay održava se izložba pod nazivom "Izvan zvezda: Mistični pejzaž od Monea do Kandinskog", od 14. marta do 25. juna 2017. Izložba je organizovana u partnerstvu sa l’Art Gallery of Ontario iz Toronta, gde je i predstavljena od 22. oktobra 2016 do 29. janura 2017. Izložbu u muzeju Orsay su organizovali Guy Cogeval, predsednik muzeja Orsay, Morin Loutrel i Beatrice Avanzi - kustosi muzeja Orsay uz saradnike iz l`Art Gallery.
Klod Mone. Katedrala u Ruanu, 1894. Ulje na platnu, 99,7 × 66 cm (foto: Wikipedia)
Na izložbi je objedinjeno 110 remek dela poznatih evropskih umetnika i kanadskih umetnika (1920 - 1930) koji su izabrani da prestave razmišljanje na ovu temu, a manje su poznati francuskoj publici. Izložba je originalna jer objedinjuje veliki broj umetnika koji su radili pejzaže, prisustvo čoveka u pejzažu, ponekad i geometrijske strukture a zajedničko im je razmišljanje o mističnom, o mestu čoveka i prirode u univerzumu, proslošti, prolaznosti i kako i sama izložba kaze "izvan zvezda", razmišljanje o "onom posle" o kome razmišljamo na različite načine, tražeći utehu, smisao ili pak nešto drugo.
Mnogi umetnici su razmišljali o svetlosti koja se menja u toku celog dana dajući objektu ili prirodi drugačiji izgled i senke, otkrivajući prolaznost već u jednom danu. Tako je već na ulasku na izložbu sa jedne strane predstavljena serija platana Monea "Katedrala u Ruanu", praćena u toku dana, a sa druge strane "Zalazak sunca" i "Efekat vetra" sa serijom platana topole.
Beatrice Avanzi, co-organizator izložbe, kaže da se ove studije svetlosti mogu shvatiti i kao metafora prolaska kroz život, način da se uhvati egzistencija koja se menja i nestaje, kao pitanja vremena, prolaznost vremena se neminovno postavlja.
Postoji veliki broj načina u traženju spiritualnog, kroz prirodu, religiju, misticizam. Svi načini predstavljeni su kroz brojna platna, bilo da su traganja kroz svetlost ili formu... Potraga izvan beskrajnog i obrnuto večno je pitanje koje svi sebi postavljamo. Ova izložba je razmišljanje ili pre svega slikarski način predstavljanja tog razmišljanja. Pogledi očiju isti ili različiti od pogleda duše.
Pored Monea i Kandinskog koji je predstavljen malim brojem platana ("Etude pour improvisation 26" i "Accord reciproque"), Van Gog je prisutan i svojim platnima "Maslinovo drvo" i "Zvezdana noć", Klimt "Ružino drvo", Paul Gaugin "Iznad ponora", Strindberg svojim rekto verso platnom "Talas VI i VIII", Mondrian "Drvo jabuke verzija poantilistička", Munk "“Ples na obalama".
Među mnogobrojnim umetnicima su Augusto Giacometti, otac slavnog vajara Giacometti-ja, Giovani Segontini, Pierre Duvis, Odilon Redon kao i Lawren Harris, Tom Tomson, Fernard Khnoff, Eugene Janson, Gustav Fjaestad, Charles Marie Dulac, Emily Carr...
Izložena platna prolaze put impresionizma, postimpresionizma, apstrakcije i naročito simbolizma.
Neki umetnici pokušavaju da preko pejzaža kao sredstva dođu u kontakt sa spiritualnim, sa nečim što je izvan konkretnog prisustva. Na nekim platnima razmišlja se na ovu temu stavljajući čoveka u prirodu i razmišljajući o čoveku ovde i "izvan zvezda", neki umetnici razmišljaju kroz geometrijsku formu ili jednostavno kroz istraživanje formi. Pristupi su različiti, ali ideja je ista: mučna pitanja koja sebi postavljamo ovde su prikazana kroz sliku, slikarstvo.
Vera Štulić
|
Muzej modernih umetnosti, Kaoshiung (Tajvan). Decembar 2007.
Olako pristajemo na sve tehnologije, na svaku teoriju, koncept, političku strategiju, književnost. Na sve što nam donosi udobnost. Istorija moderne civilizacije je koncentrično širenje krugova udobnosti. Bogatstvo i moć mere se količinom udobnosti koju ste osvojili…
Vajar Mladen Marinkov rođen je 1947. godine u Novom Sadu. Diplomirao na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu, na odseku za vajarstvo, poslediplomske studije završio na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Jovana Kratohvila,…
