 PARIZ. Specijalno za Art magazin. U Muzeju Orsay održava se izložba pod nazivom "Izvan zvezda: Mistični pejzaž od Monea do Kandinskog", od 14. marta do 25. juna 2017. Izložba je organizovana u partnerstvu sa l’Art Gallery of Ontario iz Toronta, gde je i predstavljena od 22. oktobra 2016 do 29. janura 2017. Izložbu u muzeju Orsay su organizovali Guy Cogeval, predsednik muzeja Orsay, Morin Loutrel i Beatrice Avanzi - kustosi muzeja Orsay uz saradnike iz l`Art Gallery.
Klod Mone. Katedrala u Ruanu, 1894. Ulje na platnu, 99,7 × 66 cm (foto: Wikipedia)
Na izložbi je objedinjeno 110 remek dela poznatih evropskih umetnika i kanadskih umetnika (1920 - 1930) koji su izabrani da prestave razmišljanje na ovu temu, a manje su poznati francuskoj publici. Izložba je originalna jer objedinjuje veliki broj umetnika koji su radili pejzaže, prisustvo čoveka u pejzažu, ponekad i geometrijske strukture a zajedničko im je razmišljanje o mističnom, o mestu čoveka i prirode u univerzumu, proslošti, prolaznosti i kako i sama izložba kaze "izvan zvezda", razmišljanje o "onom posle" o kome razmišljamo na različite načine, tražeći utehu, smisao ili pak nešto drugo.
Mnogi umetnici su razmišljali o svetlosti koja se menja u toku celog dana dajući objektu ili prirodi drugačiji izgled i senke, otkrivajući prolaznost već u jednom danu. Tako je već na ulasku na izložbu sa jedne strane predstavljena serija platana Monea "Katedrala u Ruanu", praćena u toku dana, a sa druge strane "Zalazak sunca" i "Efekat vetra" sa serijom platana topole.
Beatrice Avanzi, co-organizator izložbe, kaže da se ove studije svetlosti mogu shvatiti i kao metafora prolaska kroz život, način da se uhvati egzistencija koja se menja i nestaje, kao pitanja vremena, prolaznost vremena se neminovno postavlja.
Postoji veliki broj načina u traženju spiritualnog, kroz prirodu, religiju, misticizam. Svi načini predstavljeni su kroz brojna platna, bilo da su traganja kroz svetlost ili formu... Potraga izvan beskrajnog i obrnuto večno je pitanje koje svi sebi postavljamo. Ova izložba je razmišljanje ili pre svega slikarski način predstavljanja tog razmišljanja. Pogledi očiju isti ili različiti od pogleda duše.
Pored Monea i Kandinskog koji je predstavljen malim brojem platana ("Etude pour improvisation 26" i "Accord reciproque"), Van Gog je prisutan i svojim platnima "Maslinovo drvo" i "Zvezdana noć", Klimt "Ružino drvo", Paul Gaugin "Iznad ponora", Strindberg svojim rekto verso platnom "Talas VI i VIII", Mondrian "Drvo jabuke verzija poantilistička", Munk "“Ples na obalama".
Među mnogobrojnim umetnicima su Augusto Giacometti, otac slavnog vajara Giacometti-ja, Giovani Segontini, Pierre Duvis, Odilon Redon kao i Lawren Harris, Tom Tomson, Fernard Khnoff, Eugene Janson, Gustav Fjaestad, Charles Marie Dulac, Emily Carr...
Izložena platna prolaze put impresionizma, postimpresionizma, apstrakcije i naročito simbolizma.
Neki umetnici pokušavaju da preko pejzaža kao sredstva dođu u kontakt sa spiritualnim, sa nečim što je izvan konkretnog prisustva. Na nekim platnima razmišlja se na ovu temu stavljajući čoveka u prirodu i razmišljajući o čoveku ovde i "izvan zvezda", neki umetnici razmišljaju kroz geometrijsku formu ili jednostavno kroz istraživanje formi. Pristupi su različiti, ali ideja je ista: mučna pitanja koja sebi postavljamo ovde su prikazana kroz sliku, slikarstvo.
Vera Štulić
|
Galerija MAS, Odžaci, Novi Sad, Beograd. Avgust 2006.
Štampan dvojezično na srpskom i engleskom jeziku, kako sadržajem, tako i zastupljenim autorima, ovaj put časopis je nešto šire, regionalno pozicioniran. U drugom broju možete da čitate tekstove Marine Gržinić, Tule Karlainen, Ješe Denegrija, Lazara Trifunovića, Stevana…
Kaže se: Svet je onakav kakav smo naučeni da vidimo. Ova tvrdnja vredi za najveći broj ljudi koji se mire gotovo sa svim što im se nasuče u život. Ali, uvek se nađu neki pripadnici u…
