CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
sumanovic tajna pod kupolom

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Digital Art 05
Digital Art 08
Digital Art 06
Digital Art 04
Noć muzeja 2009
Terra 28
Noć muzeja 2013

Sponzor rubrike
Svetlosni ključ Branislava Vulekovića (1936 - 1997) Štampaj E-pošta
(3 glasanja)
ImageNOVI SAD. Galerija SULUV-a, povodom dvadeset godina od smrti Branislava Vulekovića, predstavlja od 29. maja do 12. juna 2017. slike Branislava Vulekovića (1936, Kacabić - 1997, Sremska Kamenica). Akademiju likovnih umetnosti završio je u Beogradu u klasi profesora Marka Čelebonovića i Nedeljka Gvozdenovića. Dobitnik je više nagrada i priznanja. Izložene slike su u vlasništvu njegove porodice. Izbor radova za izložbu: Miloš Arsić, istoričar umetnosti.Image

Image

Savremeni kod postmoderne umetnosti u tranzicionim uslovima prilično se otegao u svojoj realizaciji dugo očekivanog rezultata - što je sasvim razumljivo. Klasične likovne discipline asimilovane su od strane novih medija, iako se jezik apsolutno "čistog" slikarstva i danas može lako prepoznati. U vremenu ideološko zamagljenih kategorizacija, slikarski posao je donkihotovski otklon, uporni hod ka istini pomoću kreacije. Slika je digitalno "iskvarena" u raznolikim kvalitetima, fotošopovski retuširana, ali slika je i najjače sredstvo komunikacije – informacija, podatak o događaju, što znači da teži istini bez obzira na mnoštvo manipulacija kojima je podvrgnuta. Nasuprot takve, korigovane stvarnosti u stalnom informativnom ratu slikama na društvenim mrežama, postoji i domen "slikarske" slike, pojave koja egzistira paralelno. Ona se bavi bojom i linijom, formom i sadržajem, svetlom i kompozicijom, fakturom i teksturom, i drugim, ne toliko stručnim koliko potisnutim načinima delovanja u okvirima likovnosti.

Povod za osvrt ka štafelajnoj slici pronalazimo u podsećanju na slikarski fenomen Branislava Vulekovića (1936 - 1997). Od samog početka okrenut prirodi, Vuleković je uspeo da iznađe formulu za sopstveni slikarski rad kome je ostao privržen tokom celokupnog kreativnog ciklusa. U pregradama pomenutih slikarskih umeća na našim prostorima, njegovo delo zauzima posebno mesto. Slikar prostora/pejzaža i naseljenih mesta u njima, slikama u ulju i akvarelima, ostvario je plodan opus, razasut svuda oko nas, koji nam i danas svojom upečatljivim prisustvom naznačava visoka slikarska dostignuća.

Likovni poslenik Branislav Vuleković ostao je prepoznatljiv po doslednom likovno/slikarskom postupku koga su tumači njegovog dela smeštali u "predstavnika jednog ekspresionističkog smera u kome je upadljiva robustna faktura koja prikazuje stvari bez uvijanja i finesa", kako je među prvima zabeležio Pavle Vasić 1975. godine. "Vulekovićeva doslednost ogleda sa u negovanju stilski jasno definisanog izraza, od čije suštine nije nikada bitnije odstupio, uprkos isključivim trendovima apstrakcije i njegovog radikalnog derivata oličenog u estetici enformela. Još od vremena kada je diplomirao 1960. godine, u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti, Vuleković biva zapažen kao slikar osobene intimističke provenijencije, gde se ukraštaju moćni koloristički odnosi poput konjovićevskih, ali i oni stišanog gesta kao i likovno određenije robustne fakture, čije izvorište nalazimo u slikarskoj zaostavštini Milana Kerca."

O doslednosti Branislava Vulekovića u slikarskom poslu, pisao je i Miloš Arsić: "Navedeni elementi doslednosti i kontinuiteta, mogu se shvatiti na dva načina: prvo, kao plastično-tematsko opredeljenje za predeo, odnosno razvojni tok prevazilaženja klasične, neoakademske organizacije slike i, drugo, isticanje predela kao sekundarnog elementa sadržaja, neobaveznog povoda likovnoj akciji; zapravo traženje plastičnih definicija jednog likovnog programa vizuelnih varki, 'prepoznatljivih' detalja unutar određenih ambijenata."

Sposobnost slikanja u pejzažu Branislava Vulekovića, dakle, nije bio konkretan i striktno određen podsticaj koji je imao težnju ka pukom beleženju prirodnih zakonitosti. Plan njegove slike, zapravo, biva oličen u stalnom nastojanju za stvaranjem materijalizovanog subjektivnog sveta proizašlog iz težnje da se iznađe podudarnost forme i sadržaja. Ustvari, strast Branislava Vulekovića je SVETLOST, koja ga distancira od tretiranog motiva i koja ga uvodi u samostalan umetnički kvalitet. Odsustvo dvodimenzionalnog utiska posmatranog prostora u klasičnom smislu, kao i  poželjni nedostatak deskriptivnog detalja, odvodi sliku Branislav Vulekovića ka viziji doživljenog predela – čistoj kreaciji.

Prisetimo se kako je Lionelo Venturi pejzaže engleskog slikara Konstejbla delio na studije i tzv. replike. U kreaciji/studiji slikar slika tako što zaposeda prostor i slika ga pikturalnim načinom; a na replici, on ga doslovno reprodukuje prema naučnoj perspektivi. Na kreaciji/studiji slikani motiv je prepun svetla, svetlost otkriva i sakriva. Replika, naprotiv, prikazuje prirodne objekte same po sebi.
Pobedu na kraju odnosi studija/kreacija koja sobom nosi slikarevu ljubav ka prirodi. Branislav Vuleković je slikao prezirući gradacije kako bi predstavio kontrast nebesnih kretanja nad posmatranim pejzažima. U tome je iz slike u sliku, iz akvarela u akvarel, uspevao da dočara da je poreklo njegove moderne optičke inteligencije u njegovom samom subjektivitetu.

Na njegovim slikama su vedute Sremskih Karlovaca, Sremske Kamenice, ali i ulice i zvonici Sentandreje i Novog Sada. Na akvarelima Branislava Vulekovića nalaze se i predeli Fruške gore, Ečke, Sente, Telečke, Crmnice ili Počitelja, objedinjeni u dinamičnim likovnim tumačenjima atmosfere u različitim geografskim podnebljima. Slikajući postupkom En plein air, nastale su mnoge slike u otvorenom pejzažu u kome je radno boravio samostalno, kao i na brojnim likovnim kolonijama.

Pesnik Gojko Janjušević, prijatelj Branislava Vulekovića, često je imenovao njegove slike. Krstio je naslikano. U jednom postskriptumu teksta o delu Branislava Vulekovića pod naslovom "O sutonu i mostu sa Postskriptumom" on je zapisao: "Biće više od trideset pet godina kako me (svaki čas istini za volju: u neravnomerno raspoređenim intervalima) likovno pevanje i mišljenje Branislava Vulekovića (vazda do kraja bezuspešno) opominje na odstojanje (podučava iz teorije distance)".

U obilju kreativne posvećenosti Branislava Vulekovića, posmatrajući, možemo dosegnuti osobeni ključ svetlosti, koji nas sa njegovih slika netremice obasjava.

Mr Danilo Vuksanović

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Kalendar događaja
Najpopularniji sadržaj u 2019.
BEOGRAD. U Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije, od 11. juna do 27. jula 2019, biće otvorena izložba slika "Šidski pejzaž Save Šumanovića" iz Galerije slika "Sava...
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti Niš, u izložbenom prostoru Salon 77, ...
BEOGRAD. Retrospektivna izložba "Čistač" Marine Abramović biće prikazana domaćoj i...
Milica Stojšić (1984, Paraćin) po obrazovanju je arhitekta i dizajner svetla. Bavi se ...
NIŠ. Izložba "Poslednja decenija Save Šumanovića" biće predstavljena od...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
Ruski muzej u Moskvi predstavlja od 5. decembra 2013. izložbu posvećenu dvema etapama ...
Nakon Beograda, Galerija Matice srpske predstavila je od 13. novembra 2015. do 9. januara 2016....
Izložba je rezultat saradnje The Art Institute of Chicago i Tate Modern u kojoj je bilo su...
Intervju
Kao sedmogodišnji dečak, Živojin - Žika Miškov obećao je svojoj majci da će postati...
Knjige i časopisi
Hronospektri Danila Vuksanovića, kaligrafija, lica, predeli, predstavlja svojevrsnu studiju o...
Iz arhive art događaja
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Novembar 2007
Dijalog sa Jovanovićevom slikom...
Mali likovni salon, Novi Sad. 1999.
U vizuri grafičkih senzacija fokusirane su sekvence...
Mali likovni salon, Novi Sad. Novembar 2005.
Zarad ostvarivanja namere krajnje, Zoran...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 1 - 19. septembar 2008.
U ovom opusu postoji jedno duhovno...
Galerija savremene umetnosti, Pančevo. Februar 2007.
Rad se sastoji od 9 spaljenih...
Galerija TERRA, Kikinda. Maj - jun 2007.
Skulpture vajara Jovana Blata unutar vlastite...
Mali likovni salon, Novi Sad. 1998.
Radojkovićev svet "dinamičnih formi i...
Reportaže
  • ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariski muzej Orsay priredio je izložbu na kojoj su izloženi samo portreti Pola Sezana. Portret je bio jedna od okupacija ovog slikara. Mogućnost susreta sa velikim brojem njegovih portreta (za života…
Knjige i časopisi
  • ImageKako god pisali, rukom, pisaćom mašinom, kompjuterom, na početku je pred nama ona gola hartija, ili prazan ekran. Vetar smisla seje pismena, niknu tekstovi  i na kraju sklope se knjige ili, u našem slučaju, časopis. Nadamo…
Intervjui
  • ImageVajar Mladen Marinkov rođen je 1947. godine u Novom Sadu. Diplomirao na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu, na odseku za vajarstvo, poslediplomske studije završio na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Jovana Kratohvila,…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom