CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Dunsvski dijalozi 2019

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Terra 26
Digital Art 02
Terra 25
Noć muzeja 2008
Terra 23
Digital Art 08
Digital Art 01

Sponzor rubrike
Svetlosni ključ Branislava Vulekovića (1936 - 1997) Štampaj E-pošta
(3 glasanja)
ImageNOVI SAD. Galerija SULUV-a, povodom dvadeset godina od smrti Branislava Vulekovića, predstavlja od 29. maja do 12. juna 2017. slike Branislava Vulekovića (1936, Kacabić - 1997, Sremska Kamenica). Akademiju likovnih umetnosti završio je u Beogradu u klasi profesora Marka Čelebonovića i Nedeljka Gvozdenovića. Dobitnik je više nagrada i priznanja. Izložene slike su u vlasništvu njegove porodice. Izbor radova za izložbu: Miloš Arsić, istoričar umetnosti.Image

Image

Savremeni kod postmoderne umetnosti u tranzicionim uslovima prilično se otegao u svojoj realizaciji dugo očekivanog rezultata - što je sasvim razumljivo. Klasične likovne discipline asimilovane su od strane novih medija, iako se jezik apsolutno "čistog" slikarstva i danas može lako prepoznati. U vremenu ideološko zamagljenih kategorizacija, slikarski posao je donkihotovski otklon, uporni hod ka istini pomoću kreacije. Slika je digitalno "iskvarena" u raznolikim kvalitetima, fotošopovski retuširana, ali slika je i najjače sredstvo komunikacije – informacija, podatak o događaju, što znači da teži istini bez obzira na mnoštvo manipulacija kojima je podvrgnuta. Nasuprot takve, korigovane stvarnosti u stalnom informativnom ratu slikama na društvenim mrežama, postoji i domen "slikarske" slike, pojave koja egzistira paralelno. Ona se bavi bojom i linijom, formom i sadržajem, svetlom i kompozicijom, fakturom i teksturom, i drugim, ne toliko stručnim koliko potisnutim načinima delovanja u okvirima likovnosti.

Povod za osvrt ka štafelajnoj slici pronalazimo u podsećanju na slikarski fenomen Branislava Vulekovića (1936 - 1997). Od samog početka okrenut prirodi, Vuleković je uspeo da iznađe formulu za sopstveni slikarski rad kome je ostao privržen tokom celokupnog kreativnog ciklusa. U pregradama pomenutih slikarskih umeća na našim prostorima, njegovo delo zauzima posebno mesto. Slikar prostora/pejzaža i naseljenih mesta u njima, slikama u ulju i akvarelima, ostvario je plodan opus, razasut svuda oko nas, koji nam i danas svojom upečatljivim prisustvom naznačava visoka slikarska dostignuća.

Likovni poslenik Branislav Vuleković ostao je prepoznatljiv po doslednom likovno/slikarskom postupku koga su tumači njegovog dela smeštali u "predstavnika jednog ekspresionističkog smera u kome je upadljiva robustna faktura koja prikazuje stvari bez uvijanja i finesa", kako je među prvima zabeležio Pavle Vasić 1975. godine. "Vulekovićeva doslednost ogleda sa u negovanju stilski jasno definisanog izraza, od čije suštine nije nikada bitnije odstupio, uprkos isključivim trendovima apstrakcije i njegovog radikalnog derivata oličenog u estetici enformela. Još od vremena kada je diplomirao 1960. godine, u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti, Vuleković biva zapažen kao slikar osobene intimističke provenijencije, gde se ukraštaju moćni koloristički odnosi poput konjovićevskih, ali i oni stišanog gesta kao i likovno određenije robustne fakture, čije izvorište nalazimo u slikarskoj zaostavštini Milana Kerca."

O doslednosti Branislava Vulekovića u slikarskom poslu, pisao je i Miloš Arsić: "Navedeni elementi doslednosti i kontinuiteta, mogu se shvatiti na dva načina: prvo, kao plastično-tematsko opredeljenje za predeo, odnosno razvojni tok prevazilaženja klasične, neoakademske organizacije slike i, drugo, isticanje predela kao sekundarnog elementa sadržaja, neobaveznog povoda likovnoj akciji; zapravo traženje plastičnih definicija jednog likovnog programa vizuelnih varki, 'prepoznatljivih' detalja unutar određenih ambijenata."

Sposobnost slikanja u pejzažu Branislava Vulekovića, dakle, nije bio konkretan i striktno određen podsticaj koji je imao težnju ka pukom beleženju prirodnih zakonitosti. Plan njegove slike, zapravo, biva oličen u stalnom nastojanju za stvaranjem materijalizovanog subjektivnog sveta proizašlog iz težnje da se iznađe podudarnost forme i sadržaja. Ustvari, strast Branislava Vulekovića je SVETLOST, koja ga distancira od tretiranog motiva i koja ga uvodi u samostalan umetnički kvalitet. Odsustvo dvodimenzionalnog utiska posmatranog prostora u klasičnom smislu, kao i  poželjni nedostatak deskriptivnog detalja, odvodi sliku Branislav Vulekovića ka viziji doživljenog predela – čistoj kreaciji.

Prisetimo se kako je Lionelo Venturi pejzaže engleskog slikara Konstejbla delio na studije i tzv. replike. U kreaciji/studiji slikar slika tako što zaposeda prostor i slika ga pikturalnim načinom; a na replici, on ga doslovno reprodukuje prema naučnoj perspektivi. Na kreaciji/studiji slikani motiv je prepun svetla, svetlost otkriva i sakriva. Replika, naprotiv, prikazuje prirodne objekte same po sebi.
Pobedu na kraju odnosi studija/kreacija koja sobom nosi slikarevu ljubav ka prirodi. Branislav Vuleković je slikao prezirući gradacije kako bi predstavio kontrast nebesnih kretanja nad posmatranim pejzažima. U tome je iz slike u sliku, iz akvarela u akvarel, uspevao da dočara da je poreklo njegove moderne optičke inteligencije u njegovom samom subjektivitetu.

Na njegovim slikama su vedute Sremskih Karlovaca, Sremske Kamenice, ali i ulice i zvonici Sentandreje i Novog Sada. Na akvarelima Branislava Vulekovića nalaze se i predeli Fruške gore, Ečke, Sente, Telečke, Crmnice ili Počitelja, objedinjeni u dinamičnim likovnim tumačenjima atmosfere u različitim geografskim podnebljima. Slikajući postupkom En plein air, nastale su mnoge slike u otvorenom pejzažu u kome je radno boravio samostalno, kao i na brojnim likovnim kolonijama.

Pesnik Gojko Janjušević, prijatelj Branislava Vulekovića, često je imenovao njegove slike. Krstio je naslikano. U jednom postskriptumu teksta o delu Branislava Vulekovića pod naslovom "O sutonu i mostu sa Postskriptumom" on je zapisao: "Biće više od trideset pet godina kako me (svaki čas istini za volju: u neravnomerno raspoređenim intervalima) likovno pevanje i mišljenje Branislava Vulekovića (vazda do kraja bezuspešno) opominje na odstojanje (podučava iz teorije distance)".

U obilju kreativne posvećenosti Branislava Vulekovića, posmatrajući, možemo dosegnuti osobeni ključ svetlosti, koji nas sa njegovih slika netremice obasjava.

Mr Danilo Vuksanović

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Umetnost umesto reklame
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEOGRAD. Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) poziva kolege da, povodom Međunarodnog praznika...
NOVI SAD. U okvriu programa saradnje i partnerskih realizacija Saveza udruženja likovnih umetnika...
BEOGRAD. Galerija Radio televizije Srbije predstavlja od 13. februara do 15. marta 2020. slike...
ODŽACI. Performer Nenad Bogdanović (1955, Odžaci) izvešće tokom decemebra meseca 2019....
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
Po čemu se još ova postavka razlikuje od drugih, i da li se razlikuje? Zašto je ona...
Prošlo je pola veka od kako je prvi put štampan strip "Balada o slanom...
BEOGRAD. Povodom uspeha Bore Vitorca i Dragoljuba Pavlova, čije su fotografije postale deo...
IK Prometej preporučuje
Peter Handke - Popodne pisca
Peter Handke
Popodne pisca
 
Intervju
Edvard Lusi Smit posetio je Jugoslaviju u septembru mesecu, na poziv i u pratnji svoga prijatelja...
Danilo Vuksanović

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
Knjige i časopisi
  • ImageIstorija počinje od sećanja na detinjstvo. Kada je život samo igra, vreme je zaustavljeno. Dan je širok kao njiva kukuruza u vojvođanskoj ravnici, isprepleten je sitnim a večnim avanturama kao milje na stolu sređenom posle nedeljnog…
Intervjui
  • ImageKombinovana tehnika, pesak, zemlja, pepeo, kolaž, višeslojnost, strukture koje imitiraju grafite, zid, neke su od tehničkih karakteristika novog ciklusa radova novosadskog slikara Danila Vuksanovića, koje je premijerno imala prilike da vidi italijanska publika. Nakon prošlogodišnjeg gostovanja…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2020. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom