Skulpture Borislava Nikolića imaju specifičan i prepoznatlјiv umetnički izraz, koga čini karakterističan postupak u formulisanju skulpturalne forme i izložbeni koncept. Obrada drveta je, samo naizgled, gruba i sirova, ali u biti je brižlјivo definisanih površina ispresecanih urezima različitih smerova i dubina, tako da su skulpture izrazite ekspresivne vizure.

Taj momenat izdvaja i realizuje u drugi likovni prostor, u grafički otisak. Ovi otisci su fraktali, takođe špicaste forme, drvorezi obično otisnuti u dve boje, ustvari su projekcija skulpture, njeno ogledalo, ili njeno novo lice.

Taj koncept izložbe, kombinacije skulptura i grafika je originalan. Čini se da je nastao u toku samog procesa rada. Naime, postupkom palјenja delova površina želeo je da stvori koloritni kontrast, kojim se prepliću detalјi forme, a pepeo, koji se pri tom stvara jeste odraz materije, odnosno njen negativ. Avers i revers je poput večne igre svetla i senki.

Radmila Savčić