CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
 

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Digital Art 07
Digital Art 04
Terra 18
Digital Art 09
Digital Art 05
Digital Art 02
Terra 28

Mića Popović - Slike Štampaj E-pošta
(81 glasanja)
ImageSalon Narodnog muzeja, Zrenjanin. 20. mart - 20. april 2007. godine
Kao slikar, Popović je najpoznatiji po svom "enformel" (francuski: informel, neformalno) periodu (1958 - 1968) i „slikarstvu prizora“ (od 1968). Bio je autor nekoliko filmova 1960−ih, od kojih su dva bila zabranjena od vlasti. l985. godine postao je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti.

 


 

Slike Miće Popovića iz porodične zbirke Jovana Popovića

Jovan Popović

Deo ove izložbe, petnaestak uglavnom velikih formata, koje predstavljaju slike u vlasništvu porodice Miće Popovića, ne mogu se nazvati legatom u pravom smislu reči. Ni slikar a ni mi, njegovi naslednici, nismo ih svesno odabrali s ciljem da bi predstavljale zaokruženu celinu, određeni reprezentativni segment umetnikovog dela. Ipak, pred vama su radovi koji su pripadali najprisnijem delu autorove ličnosti, takoreći stvaraočevoj intimi. Slikar-profesionalac, a Mića Popović je bio takav u pravom smislu reči, u principu živi od prodaje svojih dela. Otuđivanje sopstvenih tvorevina uvek je, na izvestan način, za autora težak i mučan posao bez obzira na to kolika se materijalna nadoknada za uzvrat dobija. Slike u vlasništvu porodice predstavljaju onaj deo Popovićevog dela koji umetnik nikako nije želeo da otuđi.

Razlozi za takvu odluku su ponekad sasvim jasni i razumljivi (kada je reč o slikama sa temama iz porodičnog života), a ponekad predstavljaju procenu umetnika, a kasnije i porodice, da pojedini radovi označavaju temeljna mesta u okviru ukupnog slikarevog opusa. Naravno da te procene mogu i ne biti sasvim opravdane. Neki istoričari umetnosti bi, verovatno i sa dobrim razlozima, odabrali sasvim druge slike koje bi trebalo da predstave slikarstvo Miće Popovića. Ali pošto su se ljudi iz Narodnog muzeja obratili nama, zrenjaninska likovna publika će, uz dodatak radova koje predstavljaju zavičajni legat grada Loznice, morati da se zadovolji izborom koji su sačinili pokojni slikar i njegova porodica. Nadamo se da će ovakva postavka zadovoljiti interes poštovalaca dela Miće Popovića kao i da će, u proleće 2007. godine, obogatiti kulturni život Zrenjanina.

Legat Vere Božičković - Popović i Miće Popovića u Loznici
Snežana Nešković - Simić
 
Ovaj legat je nastao od poklona bračnog para Vere Božićković- Popović i Miće Popovića. Osnivač galerije koja se nalazi u sastavu Centra za kulturu „Vuk Karadžić“ jeste Skupština Opštine Loznica.

U Ulici Jovana Cvijića, br. 15, 28. oktobra 1989. god., u jednoj od najlepših zgrada u Loznici (nekadašnjem domu trgovca Marjana Katića), otvoren je ovaj legat. Prvo Mićin, a potom i Verin, 1992. godine.
Akademik Mića Popović je tog dana proglašen za prvog počasnog građanina Loznice. Rođen je 12. juna 1923. godine u Loznici od oca Tome i majke Dane. Otac je poreklom iz ugledne svešteničke porodice, a majka iz trgovačke porodice Čvorić. Živeli su u Loznici i Banji Koviljači do 1927. godine kada se porodica preseljava u Beograd. Mića Popović je bio slikar, filmski režiser, književnik, teoretičar i istraživač umetnosti. Njegova stvaralačka biografija stoga je i njegova jedina biografija: u njega nema dvojnosti i dilema kada je reč o pravu kreativne svesti da bude ne samo tumač sveta već i njegova etička korekcija, opomena, savest.

Akademik Matija Bećković u obraćanju Lozničanima, na otvaranju ove postavke, rekao je: „Čast Loznici, rodnom slikarevom gradu što je porekla tragičnu istinu da u zavičaju proroci žive bez časti.“

Mića je prethodno video prostor galerije i sam odabrao slike za njega. Ta činjenica čini ovu postavku još vrednijom. Vremenski okvir ove postavke čine slike nastale u periodu od 1936. godine pa do 1989. godine. Ukupno 19 slika koje sa još 18 grafika i 2 crteža čine autorovu antologiju iz njegovog bogatog slikarskog opusa. Vera Božičković Popović je gradu Loznici poklonila 6 slika iz perioda 60-ih i 70-ih godina. Postavku čine još dve mape sa Mićinm grafikama iz ciklusa „Meksiko“ i „Ljudi“, monografije, knjige koje je sam pisao, plakati, katalozi sa raznih izložbi, fotografije, pisma, dnevnici...

Posle Mićine smrti (dec. 1996) prostor je obogaćen predmetima iz slikarevog ateljea, kao i ličnim predmetima. Posle Verine smrti (mart 2002), zahvaljujući Mićinom i Verinom sinu Jovanu i njegovoj porodici, Galerija je bogatija za vrlo vredan fond Mićine i Verine biblioteke. Tu su knjige iz teorije umetnosti, monografije mnogih naših umetnika, časopisi iz oblasti kulture, katalozi sa izložbi održanih u Beogradu od 1945. godine naovamo, lične stvari (dokumenta, pisma, fotografije). Želja nam je da Galerija preraste u centar za savremene studije, gde će se moći koristiti stručna literatura za usavršavanje i istraživanje u oblasti savremene istorije umetnosti. Preko reprezentativnih dela Mićinih i Verinih koja su u našoj postavci i koja imate priliku i vi da vidite, stiče se uvid u njihovo slikarsko stvaralaštvo kao i u razvoj našeg slikarstva  u drugoj polovini 20. veka.

U prostoru glalerije se ogranizuju promocije knjiga, razna predavanja iz teorije umetnosti, glumačke večeri itd. Manifestacija „Mićini i Verini“ dani održava se u junu mesecu i vezana je za dan rođenja Miće Popovića 12. jun, kada se prikazuju i razni programi iz oblasti likovne, filmske i pozorišne umetnosti kao i promocija časopisa „Prizor“.
Galerija je prostor gde se može sagledati sva lepota i značaj umetničkog stvaralaštva ovog umetničkog para. Neiscrpna energija njihove umetnosti imaće sve veći značaj u vremenu koje dolazi.


Miodrag Mića Popović je rođen 1923. godine u Loznici. Završio je Gimnaziju u Beogradu. Na Akademiju umetnosti u Beogradu upisao se 1946. godine, u klasi Ivana Tabakovića. Zajedno sa Batom Mihajlovićem, Petrom Omčikusom, Miletom Andrejevićem, Ljubinkom Jovanović, Kosarom Boškan, i Verom Božičković, otišao je u Zadar 1947.  i formirao čuvenu „Zadarsku grupu“. Po povratku u Beograd, zabranjeno im je da se vrate na Univerzitet, jer su vlasti smatrale ovu grupu subverzivnom. Kasnije im je to dozvoljeno, ali je Mića Popović nastavio da studira sam, uz pomoć profesora Tabakovića.

Kao slikar, Popović je najpoznatiji po svom „enformel“ (francuski: informel, neformalno) periodu (1958 - 1968) i „slikarstvu prizora“ (od 1968). Bio je autor nekoliko filmova 1960−ih, od kojih su dva („Čovek iz hrastove šume“ i „Delije“) bila zabranjena od vlasti. Za dopisnog člana SANU izabran je 1978, a za redovnog 1985. Umro je 1996. godine u Beogradu.

Objavljene knjige: Sudari i harmonije, (1954), Izlet, (1957), U ateljeu pred noć, (1962), Autobiografija, (1989). Režirao je sledeće filmove: „Čovek iz hrastove šume“, Avala film, 1963, „Roj“, Avala film, 1966, „Hasanaginica“ (ili „Kameni despot“), Filmska radna zajednica, 1967, „Delije“, Kino klub, Beograd, 1969 (naziv na engleskom: The Tough Ones), „Burduš“, Avala film, 1970, „Prirodna granica“, 1970 (naziv na engleskom: Natural Boundaries).
Napisao je scenario za filmove: Prirodna granica, Delije, Hasanaginica, Roj, Čovek iz hrastove šume.
 

Comments 

 
0 # edita cebalo 2016-05-24 12:36
Poštovani. U porodičnom vlasništvu imamo sliku Miće popovića. Mrtva priroda na stolu. Dimenzije 40 x 50 cm. Želimo prodati sliku te me zanima da li vi možda otkupljujete ili me možete posavjetovati kome se obratiti. Lijep pozdrav iz Zagreba Edita Cebalo.
Reply | Reply with quote | Quote
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2017
Sadržaji Art magazina - Top 15
♥ Vesti, izložbe i reportaže: Najveći broj ocena
♣ Vesti, izložbe i reportaže: Najveći rejting
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NIŠ. U Salonu 77, izložbenom prostoru u tvrđavi Savremene gaerije Niš, od 11. do...
BEOGRAD. Izložba grafika Ksenije Pantelić biće predstavljena od 25. maja do 8. juna 2017. u...
BEOGRAD. Galerija ŠTAB predstavlja od 3. marta 2017. slike Zorana Gašija (1952,...
NIŠ. Galerija Art 55 predstavlja od 3. do 13. marta 2017. crteže i skulpture Akire Mavrić ...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Iz arhive art događaja
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Mart - April 2006.
Nove...
MP_art café galerija, Novi Sad. Avgust 2007.
Kolaži su građeni sintezom...
Muzej savremene likovne umetnosti, Novi Sad. Septembar - oktobar 2006.
Muzej savremene likovne umetnosti, Novi Sad. Novembar - decembar 2006.
Izložba je...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. Maj - jun 2006.
Marko Milović dugo nije izlagao...
Galerija Grafički kolektiv, Beograd. 14 - 26. septembar 2009. Savremena galerija Zrenjanin. 16...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 19. decembar 2011 - 7. januar 2012.
Izložba ima svoj...
Reportaže
  • ImageTreća novosadska Noć muzeja zabeležila je 140.000 poseta na 40 lokacija! Treći put zaredom najposećeniji programi bilu su oni koje je priredio Muzej Vojvodine u dve zgrade ("Zavičaj na Dunavu", "Brazil i Indonezija kolevke strukturalizma", "Rimski…
Knjige i časopisi
  • ImageU životu kakav je ovde, može se opstati, samo ako čovek sve što se pojavi, iskrsne, smesta pretvori u bajku. Ovom rečenicom, rukom pisanom, na stranici jedne sasvim obične sveske, datiranom, 27. april 1996, završava Radni…
Intervjui
  • ImageMiroslav Mandić je krajem aprila 1998. godine nanizao svojim koracima 40 hiljada kilometara. Za taj podvig u slavu umetnosti trebalo mu je šest i po godina. I dok su, u vreme sankcija i izolacije Jugoslavije obični…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom