CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
danijel babic

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Digital Art 09
Digatal Art 01
Terra 18
Digital Art 08
Digital Art 06
Terra 17
Terra 25

Sponzor rubrike
Mića Popović - Slike Štampaj E-pošta
(81 glasanja)
ImageSalon Narodnog muzeja, Zrenjanin. 20. mart - 20. april 2007. godine
Kao slikar, Popović je najpoznatiji po svom "enformel" (francuski: informel, neformalno) periodu (1958 - 1968) i „slikarstvu prizora“ (od 1968). Bio je autor nekoliko filmova 1960−ih, od kojih su dva bila zabranjena od vlasti. l985. godine postao je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti.

 


 

Slike Miće Popovića iz porodične zbirke Jovana Popovića

Jovan Popović

Deo ove izložbe, petnaestak uglavnom velikih formata, koje predstavljaju slike u vlasništvu porodice Miće Popovića, ne mogu se nazvati legatom u pravom smislu reči. Ni slikar a ni mi, njegovi naslednici, nismo ih svesno odabrali s ciljem da bi predstavljale zaokruženu celinu, određeni reprezentativni segment umetnikovog dela. Ipak, pred vama su radovi koji su pripadali najprisnijem delu autorove ličnosti, takoreći stvaraočevoj intimi. Slikar-profesionalac, a Mića Popović je bio takav u pravom smislu reči, u principu živi od prodaje svojih dela. Otuđivanje sopstvenih tvorevina uvek je, na izvestan način, za autora težak i mučan posao bez obzira na to kolika se materijalna nadoknada za uzvrat dobija. Slike u vlasništvu porodice predstavljaju onaj deo Popovićevog dela koji umetnik nikako nije želeo da otuđi.

Razlozi za takvu odluku su ponekad sasvim jasni i razumljivi (kada je reč o slikama sa temama iz porodičnog života), a ponekad predstavljaju procenu umetnika, a kasnije i porodice, da pojedini radovi označavaju temeljna mesta u okviru ukupnog slikarevog opusa. Naravno da te procene mogu i ne biti sasvim opravdane. Neki istoričari umetnosti bi, verovatno i sa dobrim razlozima, odabrali sasvim druge slike koje bi trebalo da predstave slikarstvo Miće Popovića. Ali pošto su se ljudi iz Narodnog muzeja obratili nama, zrenjaninska likovna publika će, uz dodatak radova koje predstavljaju zavičajni legat grada Loznice, morati da se zadovolji izborom koji su sačinili pokojni slikar i njegova porodica. Nadamo se da će ovakva postavka zadovoljiti interes poštovalaca dela Miće Popovića kao i da će, u proleće 2007. godine, obogatiti kulturni život Zrenjanina.

Legat Vere Božičković - Popović i Miće Popovića u Loznici
Snežana Nešković - Simić
 
Ovaj legat je nastao od poklona bračnog para Vere Božićković- Popović i Miće Popovića. Osnivač galerije koja se nalazi u sastavu Centra za kulturu „Vuk Karadžić“ jeste Skupština Opštine Loznica.

U Ulici Jovana Cvijića, br. 15, 28. oktobra 1989. god., u jednoj od najlepših zgrada u Loznici (nekadašnjem domu trgovca Marjana Katića), otvoren je ovaj legat. Prvo Mićin, a potom i Verin, 1992. godine.
Akademik Mića Popović je tog dana proglašen za prvog počasnog građanina Loznice. Rođen je 12. juna 1923. godine u Loznici od oca Tome i majke Dane. Otac je poreklom iz ugledne svešteničke porodice, a majka iz trgovačke porodice Čvorić. Živeli su u Loznici i Banji Koviljači do 1927. godine kada se porodica preseljava u Beograd. Mića Popović je bio slikar, filmski režiser, književnik, teoretičar i istraživač umetnosti. Njegova stvaralačka biografija stoga je i njegova jedina biografija: u njega nema dvojnosti i dilema kada je reč o pravu kreativne svesti da bude ne samo tumač sveta već i njegova etička korekcija, opomena, savest.

Akademik Matija Bećković u obraćanju Lozničanima, na otvaranju ove postavke, rekao je: „Čast Loznici, rodnom slikarevom gradu što je porekla tragičnu istinu da u zavičaju proroci žive bez časti.“

Mića je prethodno video prostor galerije i sam odabrao slike za njega. Ta činjenica čini ovu postavku još vrednijom. Vremenski okvir ove postavke čine slike nastale u periodu od 1936. godine pa do 1989. godine. Ukupno 19 slika koje sa još 18 grafika i 2 crteža čine autorovu antologiju iz njegovog bogatog slikarskog opusa. Vera Božičković Popović je gradu Loznici poklonila 6 slika iz perioda 60-ih i 70-ih godina. Postavku čine još dve mape sa Mićinm grafikama iz ciklusa „Meksiko“ i „Ljudi“, monografije, knjige koje je sam pisao, plakati, katalozi sa raznih izložbi, fotografije, pisma, dnevnici...

Posle Mićine smrti (dec. 1996) prostor je obogaćen predmetima iz slikarevog ateljea, kao i ličnim predmetima. Posle Verine smrti (mart 2002), zahvaljujući Mićinom i Verinom sinu Jovanu i njegovoj porodici, Galerija je bogatija za vrlo vredan fond Mićine i Verine biblioteke. Tu su knjige iz teorije umetnosti, monografije mnogih naših umetnika, časopisi iz oblasti kulture, katalozi sa izložbi održanih u Beogradu od 1945. godine naovamo, lične stvari (dokumenta, pisma, fotografije). Želja nam je da Galerija preraste u centar za savremene studije, gde će se moći koristiti stručna literatura za usavršavanje i istraživanje u oblasti savremene istorije umetnosti. Preko reprezentativnih dela Mićinih i Verinih koja su u našoj postavci i koja imate priliku i vi da vidite, stiče se uvid u njihovo slikarsko stvaralaštvo kao i u razvoj našeg slikarstva  u drugoj polovini 20. veka.

U prostoru glalerije se ogranizuju promocije knjiga, razna predavanja iz teorije umetnosti, glumačke večeri itd. Manifestacija „Mićini i Verini“ dani održava se u junu mesecu i vezana je za dan rođenja Miće Popovića 12. jun, kada se prikazuju i razni programi iz oblasti likovne, filmske i pozorišne umetnosti kao i promocija časopisa „Prizor“.
Galerija je prostor gde se može sagledati sva lepota i značaj umetničkog stvaralaštva ovog umetničkog para. Neiscrpna energija njihove umetnosti imaće sve veći značaj u vremenu koje dolazi.


Miodrag Mića Popović je rođen 1923. godine u Loznici. Završio je Gimnaziju u Beogradu. Na Akademiju umetnosti u Beogradu upisao se 1946. godine, u klasi Ivana Tabakovića. Zajedno sa Batom Mihajlovićem, Petrom Omčikusom, Miletom Andrejevićem, Ljubinkom Jovanović, Kosarom Boškan, i Verom Božičković, otišao je u Zadar 1947.  i formirao čuvenu „Zadarsku grupu“. Po povratku u Beograd, zabranjeno im je da se vrate na Univerzitet, jer su vlasti smatrale ovu grupu subverzivnom. Kasnije im je to dozvoljeno, ali je Mića Popović nastavio da studira sam, uz pomoć profesora Tabakovića.

Kao slikar, Popović je najpoznatiji po svom „enformel“ (francuski: informel, neformalno) periodu (1958 - 1968) i „slikarstvu prizora“ (od 1968). Bio je autor nekoliko filmova 1960−ih, od kojih su dva („Čovek iz hrastove šume“ i „Delije“) bila zabranjena od vlasti. Za dopisnog člana SANU izabran je 1978, a za redovnog 1985. Umro je 1996. godine u Beogradu.

Objavljene knjige: Sudari i harmonije, (1954), Izlet, (1957), U ateljeu pred noć, (1962), Autobiografija, (1989). Režirao je sledeće filmove: „Čovek iz hrastove šume“, Avala film, 1963, „Roj“, Avala film, 1966, „Hasanaginica“ (ili „Kameni despot“), Filmska radna zajednica, 1967, „Delije“, Kino klub, Beograd, 1969 (naziv na engleskom: The Tough Ones), „Burduš“, Avala film, 1970, „Prirodna granica“, 1970 (naziv na engleskom: Natural Boundaries).
Napisao je scenario za filmove: Prirodna granica, Delije, Hasanaginica, Roj, Čovek iz hrastove šume.
 

Comments 

 
0 # edita cebalo 2016-05-24 12:36
Poštovani. U porodičnom vlasništvu imamo sliku Miće popovića. Mrtva priroda na stolu. Dimenzije 40 x 50 cm. Želimo prodati sliku te me zanima da li vi možda otkupljujete ili me možete posavjetovati kome se obratiti. Lijep pozdrav iz Zagreba Edita Cebalo.
Reply | Reply with quote | Quote
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

videomedeja
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Šesto izdanje Festivala Dunavski dijalozi održaće se od 28. avgusta do 15....
PARIZ. Galerija Matice srpske u okviru programa obeležavanja 180 godina diplomatskih odnosa Srbije...
NIŠ. Oficirski dom, 4 - 23. april 2019. Izložba "Dizajn iz doba Juge" predstavlja...
ZEMUN. Umetnička galerija Stara kapetanija predstavlja od 5. do 16. decembra 2018. slike ...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
Napori Galerije Matice srpske su ujedinjeni u namerama koje pozivaju u svoje okrilje svakog ko...
NOVI SAD. Tamo, gde joj je i mesto! - rekli bi poznavaoci istorije razvoja tapiserijske...
Bauhaus je postojao samo 14 godina: od 1919. do 1933, ali uprkos tome, postao je najvažnija...
Iz arhive art događaja
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Mart - arpirl 2007.
Predrag Inić (1970,...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Maj 2004.
Rajić...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 10 - 22. mart 2008.
Kako mi je veoma bitna procesualnost...
Galerija savrmene umetnosti, Pančevo. 20. maj – 5. jun 2009.
Prilikom...
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. Maj - jun 2008.
U radovima na gornjem...
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. Maj 2007.
U saznajnom smislu, Bora...
Galerija Matice srpske, Novi Sad. 6. februar 2009.
Pored 160 umetničkih dela iz fonda...
Reportaže
  • ImageGalerija MAS, Odžaci, Novi Sad, Beograd. Avgust 2006.
    Umetnost performansa ostaje vitalni izvor komunikacije, izraza, inspiracije i otkrića za sve koji u njemu učestvuju. To je jedinstvena forma stvaranja umetnosti koja nastavlja da se širi svetom,…
Knjige i časopisi
  • ImageIzvornu verziju mita o Narcisu danas je nemoguće rekonstruisati. Ona do nas dolazi u relativno kasnim, na početku hrišćanske ere napisanim umetničkim obradama. Najkompletnija verzija je naravno Ovidijeva ispevana u trećem poglavlju njegovih Metamorfoza.
Intervjui
  • ImageNovosadski grafičar Slobodan Knežević 35 godina iz svog ateljea gleda na ikonički prizor Tvrđave i Dunava stvarajući grafike koje su svet za sebe, autonomne, misaone i vizuelne u jedinstvenoj celini. No, iskušavaju našu krhku logiku i…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom