Opus "Bajka o kruški i zecu" započet je 2008. godine kao eksperimentalno istraživanje odnosa vizuelnih medija i tehnika koje ih čine i pokušaj je da se ispitaju granice likovnih i primenjenih medija (crtež − ilustracija − strip), njihove strukture i karakteristika. Rad je zamšlјen kao serija crteža − kadrova, koji postavlјeni  u prostoru u strip table ili kaiševe, grade strip naraciju; zidovi galerija postaju table ili kaiš stripa, a svako novo izlaganje novi nastavak stripa.

Crteži su rađeni posebnim režimom stilizacije uglјena na natronu, sa kolažiranim i bojenim segmentima, a unutar crteža grade se jukstapozicije upotrebom kineskog pisma za tekst scenarija. Naracija prati odnos dva lika, u izmišlјenom i semantički određenom svetu (simbola), koji omogućava doživlјaj radnje. Upotreba konvencija strip jezika (filaktere, onomatopeje, kinetički znaci) daje radu i grafičku (ne samo fonetsku) vrednost, a naglašena dvodimenzionalnost kadrova omogućava posmatraču − čitaocu da svaki sloj crteža postavlјa kao novi i menja narativni tok.

Dragana Kuprešanin

Dragana Kuprešanin stvara crteže u tehnici uglјen na papiru, iscrtavajući zapravo strip storije. S obzirom da je, na našoj sceni nezavisnog stripa, već prisutna i kao strip autor, može se reći i da je strip storije transponovala u ono što mi doživlјavamo kao izložbu serije crteža.

Pričati priču u formi stripa, to znači koristiti crtež koji se nastavlјa kroz seriju crteža – ako je to što Dragana Kuprešanin radi strip, a ne znam zašto ne bi bilo, mi možemo da "pročitamo" vizuelni materijal, koji se rasprostro na zidu. To znači, da baloni, listići i jagode na tim crtežima nešto govore. I to što govore, saopštavaju nam kroz slike koje se nadovezuju pred našim očima. Baš uzbudlјivo! Možda možemo, prateći kvadratiće, da dokučimo njihovu misteriju...

Saša Rakezić alias Aleksandar Zograf
strip autor

Po osećajnosti i efektu koji ostavlјaju, radovi Dragane Kuprešanin najsličniji su izgublјenom raju platinastog doba stripa s početka 20. veka – kada su zajedno stvarali Nel Brinkli, Vinzor Mekej, Lajonel Fajninger i desetine drugih čarobnika – dajući obilјe plemenite lepote, začudnosti i maštovitosti bez premca. Istovetnim i čisto umetničkim sredstvima, Dragana sada mudro vraća bezazlenost u obezlјuđeni svet.

Svaki Draganin kadar uvećan i izdvojen u istinski odsečak druge stvarnosti vuče da lično proigramo i proživimo taj njen čudni film. Ima tu nečeg od plemenite avangarde, dodatno pokazuje da težnja dizajniranja i "stripovanja" ambijenta, pa time i naših života, postaje za nas nezadrživa. Naši prostori sve češće postaju uvećani časopisi, što će možda biti još jedna od osobenosti savremenog srpskog stripa.

Zoran Stefanović
stripski scenarista, istoričar i kritičar