---

luzija iskrivljenog, okvirom ogledala uokvirenog odraza realnosti davnašnje su aspiracije Predraga Inića i njegovog stvaralaštva koje nas s vermena na vreme počasti novim iskorakom u načinu razmišljanja i pomeranjem granica poimanja kreativnog čina od pukog estetskog procesa u pravcu poimanja lepote, smislenosti i životne realnosti. Bili to crteži penkalom ili tintom, rastopljeni parafinski otisci ili lobanje od punog drveta koje se u zadatim okolnostima lako transformišu u pouzdano oružje opstanka, umetnik nam po pravilu donosi uspešno razumevanje suštine fluida u kome su ljudske duše zatečene na putu iz ništavila u univerzalnost i večnost.

Potaknut Borhesovim stihom sa mišlju da »nije potrebno ništa u jednoj sobi, sem ogledala između četiri zida, pa da ne budem sam« autor je priljubljen uz sopstveni odraz sve dok u gustoj izmaglici daha, u odrazu oka ne ugleda i odraz odraza pa zatim, u još jednom trenutkulucidne svetlosne disperzije i odraz odraza odraza itd. Do saznanja da i isposnička kelija lako postaje vašarsta soba sa 1000 ogledala. Svestan božanskog porekla stvaralačkog čina i tek medijumske uloge umetnika kao hipersenzibilnog katalizatora čestica nebeske svetlosti, istovremeno i do sitosti napojen na izvoru tradicije, Inić u centar sveta postavlja Da Vinčijevog čoveka u krugu, kao jedinstveni i sveobuhvatni ideal suprodstavljen, ali ne i razjedninjen od svih ostalih sopstvenih nesavršenih prikaza, odraza i projekcija u večitoj težnji ka tako modeliranom savršenstvu....

Zlatomir Gajić

---

Predrag Inić (1970, Kula). Srednju Školu za dizajn “Bogdan Šuput” završio je u Novom Sadu i diplomirao na novosadskoj Akademiji umetnosti, na likovnom odseku u klasi Miodraga Nagornog, smer vajarstvo u klasi Borislave Prodanović. Od 1998. član ULUV-a. Do sada je imao šest samostalnih izložbi u Kuli, Vrbasu i Novom Sadu.