CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Dunsvski dijalozi 2018

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Digital Art 04
Noć muzeja 2009
Digital Art 03
Digital Art 07
Terra 18
Noć muzeja 2010
Digital Art 02

Sponzor rubrike
Martin Lisardi - Razgovarala: Ana Otašević Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageMartin Lisardi je direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu. Art brut je ono što prethodi konceptu, umetničkom angažmanu. To je umetnost koja nema tržišnu vrednost, koja ne traži društveno priznanje. Marginalna umetnost, na francuskom art brut ili sirova umetnost, nastaje van umetničke scene na koju smo navikli.

Image
Foto: Ivan Zupanc

U anglosaksonskim zemljama ovaj pojam obuhvata samouke i naivne umetnike. Umetnici avangarde su u art brutu tragali za novim izvorima umetničkog izraza, prkoseći akademskim kanonima.

Pikaso i Breton su inspiraciju nalazili u afričkim maskama i predmetima koji su danas izloženi u stalnim kolekcijama velikih svetskih muzeja. Najpoznatiju kolekciju art bruta napravio je francuski slikar Žan Dibife koji je sakupljao dela psihički obolelih na švajcarskim klinikama.

On je i autor ovog pojma koji se odnosi na spontani vid umetničkog izražavanja.

– Dibife je suprotstavljao umetnost elita, znalaca, umetnosti kontrakulture koja nastaje na marginama. Njegov pogled na umetnost danas dobija novo značenje, kaže Martin Lisardi, direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu, u kome će u septembru biti otvorena velika izložba balkanskih art brut umetnika. To je i povod njenog dolaska u Beograd, gde je sinoć otvorila II Balkanski art brut salon u galeriji Štab.

Art brut je dugo bio nepriznat od velikih institucija umetnosti…

– To je umetnost koju stvaraju marginalci, ne samo oni u psihijatrijskim bolnicama, što je radikalna pozicija, već i oni koji se ne prepoznaju u sistemu, nemaju galerije, samouki su i ne žele da prave kompromise sa kritičarima i institucijama. Ono što rade nije priznato od zvanične umetničke scene, njihova dela ostaju u malom krugu kolekcionara i umetnika. Poslednjih desetak godina situacija se promenila. Art brut je danas svuda prisutan, pre četiri godine je predstavljen na bijenalu u Veneciji, ulazi u javne kolekcije, muzeje. Savremena umetnička scena traži ono što odgovara njenoj viziji umetnosti, radove koji su apstraktniji, konceptualniji. Ali oni koji stvaraju  rt brut ne rade to s namerom da ih prepozna tržište ili institucije, poput umetnika koji učestvuje na savremenoj sceni. Ta dva sveta su kod njih razdvojena. Art brut nije spektakl, nije zabava, to je egzistencijalno iskustvo kako za onog koji stvara tako i za onog koji otkriva njegovo delo.

Odnos prema umetnosti nije isti?

– Art brut je ono što prethodi konceptu, umetničkom angažmanu. To je umetnost koja nema tržišnu vrednost, koja ne traži društveno priznanje. Ona se suprotstavlja viziji sveta koju svi dele, koju oblikuju razum i opšteprihvaćene dihotomije, dobro – loše, svetlo – tamno, akademsko– popularno. Ovde je u pitanju unutrašnja potreba za stvaranjem. Ona omogućava onima koji su odbačeni od društva, marginalcima, da stvarajući postanu subjekti, dok tržište od njih pravi objekte. Tržište se interesuje za art brut jer ima potrebu da se obnavlja, ono je predator, nema granica. Na tržištu čak i ljudsko telo postaje objekat.

Gde se danas nalazi art brut?


– Dibife je otkrio umetnost u psihijatrijskim institucijama. Danas niko neće da provede dvadeset godina u bolnici. To su često ateljei za terapiju kroz umetnost, gde se ponekad izdvoji neki umetnik. U pitanju su izuzetni slučajevi, kao što je to, uostalom, slučaj i sa onima koji prođu kroz škole, umetničke akademije. Veliki dar je jednako redak kod marginalaca kao i kod onih koji su prošli formalno obrazovanje.

Kako ste izabrali umetnike za parisku izložbu?

– Već sam predstavljala umetnike sa Balkana na kolektivnim izložbama, poput Vojislava Jakića, Ilije Bosilja i Save Sekulića. Oni su zvezde, poznati su u svetu, ne zato što su njihovi radovi izloženi u ovdašnjim muzejima, već zato što su se našli u važnim evropskim kolekcijama. Dugo su ih svrstavali u naivnu umetnost, ali su bliži art brutu. Želela sam da vidim šta je stvoreno posle njih. Uzela sam koncept „balkanske umetnosti” jer je jednostavniji kada govorimo o ovom delu sveta. To nije ni politički ni istorijski pristup – jednostavno je lakše govoriti o ovom regionu tako složene istorije i odnosa kroz prizmu bivše Jugoslavije.

Kako vam izgleda ovdašnja umetnička scena?

– Ona je u vezi sa savremenom umetnošću kakva se proizvodi na zapadu, to je konceptualna, politički angažovana, minimalistička umetnost. Postoji, međutim, i andergraund scena koja nema prostora za izlaganje. S njom me je upoznao Goran Stojčetović, koji je pokrenuo Udruženje art brut Srbija. Pričao mi je o kolektivu umetnika iz Zemuna, Matrijaršija, koje sam poželela da upoznam. Odveo me je u galeriju Štab gde su mi pokazali dela od kojih su mi neka već bila poznata. Radila sam i sa Ivanom Zupancom koji je dokumentovao rad umetnika Zorana Tanasića koji je izlagao svoja dela na ulicama Vračara. To je velika porodica koja se širi.

– Dibife je suprotstavljao umetnost elita, znalaca, umetnosti kontrakulture koja nastaje na marginama. Njegov pogled na umetnost danas dobija novo značenje, kaže Martin Lisardi, direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu, u kome će u septembru biti otvorena velika izložba balkanskih art brut umetnika. To je i povod njenog dolaska u Beograd, gde je sinoć otvorila II Balkanski art brut salon u galeriji Štab.

Izvor: Politika

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Konkurs - Škola velikog srca
Iz kalendara art događaja
07.06.2018 - 10.09.2018 | 19.00
Majstori severa
28.06.2018 - 31.08.2018 | 20.00
Dragan Martinović - Slike
02.07.2018 - 24.08.2018 | 20.00
Letnja prodajna izložba
06.07.2018 - 20.08.2018 | 19.00
Renata Poljak - Video
11.07.2018 - 16.09.2018 | 20.00
Evropski fenomeni u kolekciji Galerije Matice srpske

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Na izmaku godine u kojoj je obeležila 170 leta trajanja, Galerija Matice srpske nizu do...
Novosadska likovna umetnica Snežana Petrović i beogradski grafičar Bojan Bikić predstavili su se...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Lepa i specifična izložba pod nazivom "Dega, ples...
Leonardo da Vinči, Vilem de Kuning, Pol Gogen, Pol Sezan, Džekson Polok, Mark Rotko, Rembrant,...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Iz arhive art događaja
Galerija SANU (Platoneum), Novi Sad. 24. oktobar - 7. decembar 2008.
Zoran...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Septembar 2005.
Najmanje je važno da...
Savremena galerija, Zrenjanin. Novembar 2007.
Mnoštvo pitanja, koja podjednako...
Galerija 212, Beograd. 24. maj - 8. jun 2011.
Biće predstavljeni crteži i skulpture iz...
Salon Narodnog muzeja, Zrenjanin. April - maj 2007.
Interesuje me slika koja se...
Galerija savremene umetnosti, Pančevo. Februar 2007.
Rad se sastoji od 9 spaljenih...
Muzeja Vojvodine i Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. 23. septembar - 17. oktobar...
Reportaže
  • ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. 100-ta godišnjica smrti slavnog francuskog vajara Ogista Rodena obeležena je u Parizu prigodnom izložbom u Grand Palais-u. Izložba se održava od 22. marta do 31. jula 2017. Kako je ideja ove…
Knjige i časopisi
  • ImageNarodna biblioteka Srbije u saradnji sa "Plavim jahačem" i "Novim magazinom" objavila je knjigu "Kad Marina Abramović umre" Džejmsa Vestkota, biografiju svetske zvezde performansa. Recenzent srpskog izdanja Miško Šuvaković rekao je da je detaljna biografija nastala…
Intervjui
  • ImagePoznati francuski umetnik Danijel Buren (1938), jedan od vodećih predstavnika primarnog slikarstva i situacionizma s kraja šezdesetih, znan po doslednom i upornom korišćenju motiva vertikalnih pruga, dobitnik prestižnog Zlatnog lava na Venecijanskom bijenalu 1986, koji je…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom