CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
 

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Terra 25
Digital Art 04
Noć muzeja 2010
Digital Art 06
Digital Art 05
Terra 18
Noć muzeja 2007

Martin Lisardi - Razgovarala: Ana Otašević Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageMartin Lisardi je direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu. Art brut je ono što prethodi konceptu, umetničkom angažmanu. To je umetnost koja nema tržišnu vrednost, koja ne traži društveno priznanje. Marginalna umetnost, na francuskom art brut ili sirova umetnost, nastaje van umetničke scene na koju smo navikli.

Image
Foto: Ivan Zupanc

U anglosaksonskim zemljama ovaj pojam obuhvata samouke i naivne umetnike. Umetnici avangarde su u art brutu tragali za novim izvorima umetničkog izraza, prkoseći akademskim kanonima.

Pikaso i Breton su inspiraciju nalazili u afričkim maskama i predmetima koji su danas izloženi u stalnim kolekcijama velikih svetskih muzeja. Najpoznatiju kolekciju art bruta napravio je francuski slikar Žan Dibife koji je sakupljao dela psihički obolelih na švajcarskim klinikama.

On je i autor ovog pojma koji se odnosi na spontani vid umetničkog izražavanja.

– Dibife je suprotstavljao umetnost elita, znalaca, umetnosti kontrakulture koja nastaje na marginama. Njegov pogled na umetnost danas dobija novo značenje, kaže Martin Lisardi, direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu, u kome će u septembru biti otvorena velika izložba balkanskih art brut umetnika. To je i povod njenog dolaska u Beograd, gde je sinoć otvorila II Balkanski art brut salon u galeriji Štab.

Art brut je dugo bio nepriznat od velikih institucija umetnosti…

– To je umetnost koju stvaraju marginalci, ne samo oni u psihijatrijskim bolnicama, što je radikalna pozicija, već i oni koji se ne prepoznaju u sistemu, nemaju galerije, samouki su i ne žele da prave kompromise sa kritičarima i institucijama. Ono što rade nije priznato od zvanične umetničke scene, njihova dela ostaju u malom krugu kolekcionara i umetnika. Poslednjih desetak godina situacija se promenila. Art brut je danas svuda prisutan, pre četiri godine je predstavljen na bijenalu u Veneciji, ulazi u javne kolekcije, muzeje. Savremena umetnička scena traži ono što odgovara njenoj viziji umetnosti, radove koji su apstraktniji, konceptualniji. Ali oni koji stvaraju  rt brut ne rade to s namerom da ih prepozna tržište ili institucije, poput umetnika koji učestvuje na savremenoj sceni. Ta dva sveta su kod njih razdvojena. Art brut nije spektakl, nije zabava, to je egzistencijalno iskustvo kako za onog koji stvara tako i za onog koji otkriva njegovo delo.

Odnos prema umetnosti nije isti?

– Art brut je ono što prethodi konceptu, umetničkom angažmanu. To je umetnost koja nema tržišnu vrednost, koja ne traži društveno priznanje. Ona se suprotstavlja viziji sveta koju svi dele, koju oblikuju razum i opšteprihvaćene dihotomije, dobro – loše, svetlo – tamno, akademsko– popularno. Ovde je u pitanju unutrašnja potreba za stvaranjem. Ona omogućava onima koji su odbačeni od društva, marginalcima, da stvarajući postanu subjekti, dok tržište od njih pravi objekte. Tržište se interesuje za art brut jer ima potrebu da se obnavlja, ono je predator, nema granica. Na tržištu čak i ljudsko telo postaje objekat.

Gde se danas nalazi art brut?


– Dibife je otkrio umetnost u psihijatrijskim institucijama. Danas niko neće da provede dvadeset godina u bolnici. To su često ateljei za terapiju kroz umetnost, gde se ponekad izdvoji neki umetnik. U pitanju su izuzetni slučajevi, kao što je to, uostalom, slučaj i sa onima koji prođu kroz škole, umetničke akademije. Veliki dar je jednako redak kod marginalaca kao i kod onih koji su prošli formalno obrazovanje.

Kako ste izabrali umetnike za parisku izložbu?

– Već sam predstavljala umetnike sa Balkana na kolektivnim izložbama, poput Vojislava Jakića, Ilije Bosilja i Save Sekulića. Oni su zvezde, poznati su u svetu, ne zato što su njihovi radovi izloženi u ovdašnjim muzejima, već zato što su se našli u važnim evropskim kolekcijama. Dugo su ih svrstavali u naivnu umetnost, ali su bliži art brutu. Želela sam da vidim šta je stvoreno posle njih. Uzela sam koncept „balkanske umetnosti” jer je jednostavniji kada govorimo o ovom delu sveta. To nije ni politički ni istorijski pristup – jednostavno je lakše govoriti o ovom regionu tako složene istorije i odnosa kroz prizmu bivše Jugoslavije.

Kako vam izgleda ovdašnja umetnička scena?

– Ona je u vezi sa savremenom umetnošću kakva se proizvodi na zapadu, to je konceptualna, politički angažovana, minimalistička umetnost. Postoji, međutim, i andergraund scena koja nema prostora za izlaganje. S njom me je upoznao Goran Stojčetović, koji je pokrenuo Udruženje art brut Srbija. Pričao mi je o kolektivu umetnika iz Zemuna, Matrijaršija, koje sam poželela da upoznam. Odveo me je u galeriju Štab gde su mi pokazali dela od kojih su mi neka već bila poznata. Radila sam i sa Ivanom Zupancom koji je dokumentovao rad umetnika Zorana Tanasića koji je izlagao svoja dela na ulicama Vračara. To je velika porodica koja se širi.

– Dibife je suprotstavljao umetnost elita, znalaca, umetnosti kontrakulture koja nastaje na marginama. Njegov pogled na umetnost danas dobija novo značenje, kaže Martin Lisardi, direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu, u kome će u septembru biti otvorena velika izložba balkanskih art brut umetnika. To je i povod njenog dolaska u Beograd, gde je sinoć otvorila II Balkanski art brut salon u galeriji Štab.

Izvor: Politika

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Svet digitalne umetnosti
Iz kalendara art događaja
02.11.2017 - 20.12.2017 | 19.00
Mona Liza i Supermen: Džon Kenedi i Nova granica kulture
06.11.2017 - 31.01.2018 | 19.00
Anastas Jovanović - Pionir primenjene umetnosti i dizajna
16.11.2017 - 24.12.2017 | 18.00
Ignjat Job (1895–1936) - Slike
16.11.2017 - 17.12.2017 | 20.00
Majda Kurnik (1920-1967) - Slike
17.11.2017 - 18.12.2017 | 19.00
Prostor, oblik, dodir - Izložba za slepe i slabovide osobe

Izbor godine
Pregled galerija
Verovali ili ne ...
Donacije za Art magazin

Popularno
BEOGRAD. Prodajna galerija "Beograd" predstavlja od 25. maja do 12. juna 2017. ...
KRUŠEVAC. Umetnička galerija Narodnog muzeja Kruševac predstavlja od 27. decembra...
BEOGRAD. Srbiju će na 57. Međunarodnoj izložbi savremene umetnosti u Veneciji – Bijenalu...
Fondacija "Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture" u cilju uspostavljanja ...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Iz arhive art događaja
Klub "Castra", Banja Luka. Januar - februar 2007.
Na primjer, u rukama...
Dragan Jankov, Tadija Jančić i Danijel Babić. Galerija SANU (Platoneum), Novi Sad. 17. novembar...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 24. novembar - 6. decembar 2008.
Neprestano ih, u...
Umetnost umesto reklame
Klikni ovde za više informacija o projektu
 
Bojan Kiridžić

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImageIGM "Toza Marković", Pogon II, Kikinda. Jul 2005.
    Tokom prethodne decenije sa iskrenim zadovoljstvom pratili smo ovaj jedinstveni vajarski sistem i u časopisu ćete naći mnogo reportaža sa prethodnih saziva. Verujemo da smo vam moštvom fotografija, kritičkih…
Knjige i časopisi
  • ImageOvu svesku Gradine urednički posvećujem Zdenku Hlavačeku, rano preminulom prijatelju iz detinjstva. Mislim da bi ga radovalo da može da vidi kako me snovi koje smo delili u detinjstvu o promeni sveta u bolji i pravedniji…
Intervjui
  • ImageKao sedmogodišnji dečak, Živojin - Žika Miškov obećao je svojoj majci da će postati slikar. Tada joj je, kako bi dokazao "ozbiljnost svoje namere", pokazao i školski crtež rađen olovkom u boji. Da majku ne bi…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2017. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom