 BEOGRAD. Gete Institut u Beogradu predstavlja od 6. jula do 31. avgusta 2017. Umetnički projekat "Raj automobila" Igora Antića (1962, Novi Sad) i Ulrike Kesl (1962, Rotvajl, Nemačka) nastao je kao rezultat razmišljanja o odnosima čoveka i njegovog automobila. Vozilo je slobodan prostor u kom osoba pronalazi svoj individualizam i gde ona projektuje svoje emocije i stanje duha. Dvoje umetnika, svaki na svoj način, tretiraju ove odnose u kojima se automobil istovremeno pojavljuje kao medijum, kao predmet identifikacije i reprezentacije.
Igor Antić
Petnaestominutni video "Koncert za nečujno vozilo" Igora Antića se bavi fenomenom veštačkog ozvučenja električnih vozila u Nemačkoj. Ti tihi automobili, bliski perfekciji, sada predstavljaju problem: njihovo prisustvo je teško detektovati, a njihovi kvarovi su nečujni. Zvuci dakle moraju biti naknadno ubačeni u njih. Antić istražuje ovaj fenomen savremenog društva opsednutog perfekcijom, gde se ta ista perfekcija iznenada smatra za manu.
Ulrike Kesl
Projekat Ulrike Kesl se sastoji od serije automobilskih plafona (Nebo automobila). Umetnica ih izoluje od njihovog izvornog konteksta, njihovu unutrašnjost ravnomerno prekriva različitim tkaninama i postavlja ih vertikalno naspram zida. Boje i motivi tkanina odredjuju njihov novi izgled. Tako ti plafoni dobijaju i novi, ambivalentni status, izmedju relikvije i utilitarnog predmeta.
Igor Antić i Ulrike Kesl počinju saradnju 1991. na Institutu visokih studija likovnih umetnosti u Parizu. Tada ispituju, svako na svoj način, ulogu skulpture u prostoru. Danas Kesl nastavlja da istražuje u toj oblasti, uglavnom radeći sa tekstilom, dok se Antić vremenom sve više bavi društvenim kontekstom umetničkog dela. Svoje radove su zajednički predstavili na izložbama u Rotvajlu (1992), Solingenu, Vršcu (gde Kesl dobija gran pri Prvog Bijenala mladih) i u Novom Sadu (1994), u Ratingenu (1995), Parizu (1995 i 1996), u Velbert-Langenbergu (1997), u Kastelu (2008) i drugde. |
Ruski muzej u Moskvi predstavlja od 5. decembra 2013. izložbu posvećenu dvema etapama stvaralaštva Kazimira Maljeviča pre i posle "Crnog kvadrata", čuvenog rada iz 1915. godine kojim je započeta istorija suprematizma kao pokreta. Izložba "Kazimir Maljevič.…
Ukoliko prihvatimo aktuelnu premisu prema kojoj nema identiteta koji bi nam se u potpunosti nametnuo na silu, ali ima upornih identitetskih strategija koje su na pojedinim teritorijama i u različitim vremenskim isečcima uvek smišljeno vodili zainteresovani…
Novosadski grafičar Slobodan Knežević 35 godina iz svog ateljea gleda na ikonički prizor Tvrđave i Dunava stvarajući grafike koje su svet za sebe, autonomne, misaone i vizuelne u jedinstvenoj celini. No, iskušavaju našu krhku logiku i…
