U filmu "American Beauty" reditelja Sam Mendes-a postoji scena, snimak najlon kese zarobljene tihom strujom vetra, u zavetrini, ispred neugledne garaže. Ne napuštajući ugao zgrade, kesa izvodi graciozni ples dok se opalo lišće raspršuje u dinamične šare na betonu. Prizor je propraćen monologom autora ovog video rada.

Bio je to jedan od onih dana... sasvim blizu da padne sneg. Osećao se neki elektricitet u vazduhu. Skoro da si mogao da ga čuješ. Ova kesa je plesala sa mnom, kao da me malo dete moli da se igram s njim, petnaestak minuta. Tog dana sam shvatio da postoji čitav jedan život iza stvari. I ta neverovatno dobroćudna sila želela je da mi kaže da nema razloga za strah, nikada. Ponekad ima toliko lepote na svetu...

Slične situacije često povezujemo se određenim magijskim stanjem duha. Takve vizuelne predstave propraćene su zvukom vetra, tihim šumovima ili odjecima iz daleka koje prepoznajemo tek u tišini. Obični predmeti postaju tako glasnici odnekud gde nas nema. To su momenti kada se sećanja sabiru u napetom trenutku.

Svaka grafika iz ove serije ima inicijaciju u slučajnosti koja je u jednom meditativnom ternutku pokrenula paralelnu igru kadrova pamćenja i vizuelnog prizora ispred nas. Govoreći o sadržaju svojih slika ona sama kaže: lelujave senke koje se reflektuju na zidovima, tragovi životinja u snegu, ljudi... promena boja u smiraj dana. Sve su to situacije pored kojih sam zastajala i beležila ih slikajući.

Grafike Olivere Šipke su zapisi emocija i sećanja taloženih u osami. Za nju, slikanje je uporna potraga za unutrašnjom, ličnom harmonijom. Ukoliko nje nema u nama samima nećemo spoznati da je ona svuda oko nas.

Nenad Zeljić