CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
 

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Terra 25
Noć muzeja 2013
Digital Art 07
Noć muzeja 2012
Terra 23
Terra 18
Digital Art 05

Danijel Babić - Razgovarala: Sonja Švec Španjol Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageDanijela Babića nazivaju "najaktivnijim protagonistom novosadske slikarske scene". Svojim britkim humorom i prepoznatljivim autorskim rukopisom baziranim na pop-art tradiciji, stripu, ilustraciji i uličnoj umjetnosti, ovaj novosadski umjetnik izražava svoj pogled na civilizacijski trenutak u kojem živimo. Osim o njegovoj aktualnoj retrospektivnoj izložbi u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, u razgovoru s Danijelom Babićem dotakli smo se i drugih tema koje desetljećima opterećuju umjetnike poput manjka financija u kulturno-umjetničkom sektoru, nepostojanja autorskih honorara, nestajanja likovne kritike, te odnosa kustosa i umjetnika.

Image

Počnimo s najklasičnijim pitanjem – što te najčešće inspirira?

Nemam neki motiv ili ideju kojoj se vraćam, ali često reagujem na vizualne podražaje suvremene pop kulture. To može biti i naslov pesme koju trenutno slušam, a koja je inicirala neke asocijacije. Njih onda pretvaram u skicu/crtež u pokušaju da reflektiram svoje emocije i atmosferu vremena u kojem je nastala. Ako sam zadovoljan, pretačem je u sliku. Primera radi, rad "Kao da sam umoran, kao da sam star" nastao je kao posledica slušanja pesme grupe Ekatarina Velika.

Koje tehnike najčešće koristiš u svom radu?

Radim uglavnom akrilom na platnu ili lesonitu. Akrilna boja je u mom slučaju idealna jer se brzo suši, a tu je i moment plakatskog pristupa slici. U poslednje vreme koristim i cerade, PVC ploče i sprejeve. Kako mi neki materijal dospe u ruke, poigram se s njim da vidim šta se na kraju može dobiti. Ponekad i sama ideja zahteva upotrebu nekih sredstava i materijala koji nisu "čisto" slikarski, poput sprejeva i šablona.

Miloš Arsić, autor tvoje prve izložbe u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine 2001. godine, u tvom vidi kreativnu bliskost s mogućnostima reklamnih panoa, stripa i grafita. Koliko je u pravu i jesi li u tim vidovima umjetnosti pronašao bliskost sa svojim radom?

Strip je najdirektnije uticao na formiranje mog likovnog izraza. Kao dečak čitao sam Disneyeve stripove u Mikijevom zabavniku, a radovi Carl Barksa na Paji Patku su me oduševili. Taj čovek je imao neverovatnu liniju i stilizaciju, bio je vrhunski crtač.

Vidljiv je i utjecaj pop arta. No, istražujući tvoj rad pročitala sam u jednom intervjuu kako nisi baš fasciniran glavnim predvodnicima pop arta. Možeš li to pojasniti?

Kad se poigravaš s produktima pop kulture neminovno se smeštaš u tu kategoriju. No, gledajući reprodukcije najpoznatijih predstavnika pravca tokom studija, nisam baš bio oboren s nogu. Svideli su mi se neki Warholovi radovi, a ponajviše Roy Lichenstein i Keith Haring kojeg sam upoznao tek kada sam se već formirao. Međutim, više su me fascinirali Egon Schiele, Gustav Klimt i uopšte bečka secesija.

U tvojim radovima često je prisutna kritika izražena kroz suptilni humor. Što najčešće komentiraš i problematiziraš u svojim radovima?

Mislim da je to, pre svega, ljudski rod sa svim svojim manama i vrlinama, a ponajviše civilizacija u kojoj živimo i zapitanost kako smo do ovoga došli. Rekao bih da nismo daleko dogurali.

Koliko ima osobnog, a koliko refleksije aktualnih zbivanja u tvom radu?

Mislim da su to neodvojive stvari. Svaki zanimljiv umetnik je vrlo poseban, a samim tim i poseban ako je uspeo dati snažan lični pečat svom radu. Aktualna zbivanja oblikuju naše dnevne živote i ta refleksija je neminovna u radu, te na kraju daje pečat vremenu u kojem živimo. Naravno, postoje umetnici koji se bave isključivo likovnošću i nemaju potrebu, recimo to tako, da se sukobljavaju sa svetom.

Kakve su reakcije ljudi na tvoje radove i poklapaju li se s tvojim očekivanjima ukoliko ih imaš?

Reakcije su emotivne, iskrene, katkad burne, ali uglavnom pozitivne. Naravno, deca uvek najiskrenije reaguju. Moja očekivanja uglavnom završavaju sa završetkom rada na nekoj slici, a ona tada započinje vlastiti život. Najbitnije je da sam u tom trenutku zadovoljan napravljenim, te da sam ispunio vlastita očekivanja.

U ciklusu "From Babich to Art" citirao si najpoznatija slikarska ostvarenja starih majstora. Koja si remek-djela podvrgnuo svojoj interpretaciji?

Tu su se našli Vermeer, Pieter Bruegel, Jean Fouquet, Goya, Botticelli, Masaccio, Matthias Grunewald, Michelangelo, Edvard Munch, Degas, Seurat, Vasilij Vereščagin, Hokusai, Kraljica Nefertiti, Venera iz Willendorfa, krava iz Lascauxa, nepoznati majstor iz XVI. stoljeća i francuski strip crtač Georges Pichard. Jedina zajednička stvar među njima je ta da su mi se upravo ti radovi svideli i da su na mene ostavili snažan utisak. No, postoji još puno dela i autora koji mi se sviđaju i verovatno će biti još koji osvrt u budućnosti.

Veliki utjecaj na tvoje stvaralaštvo ima i glazba što vidimo u nazivima radova, pa i u portretima poznatih glazbenika.

Muzika je bitan deo života mnogih ljudi, pa tako i mog. Ona od svih umetnosti najbrže i najdirektnije utiče na naše emocije. Tokom rada slušam raznorodnu muziku od trancea, world musica, etno glazbe s ovih prostora, stoner rocka, pa sve do thrash metala koji slušam posebno kada završavam neku sliku, jer mi pomaže oko dizanja adrenalina i fokusa kod izvlačenja linija crteža.

Trenutno se u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine može pogledati tvoja retrospektivna izložba pod nazivom "Radovi 2002.-2017." Izložene su slike, billboardi kao slike uvećanih formata, printevi i nacrti za murale, crteži, plakati i katalozi samostalnih izložbi, kao i naslovne stranice knjiga, publikacija i časopisa u kojima su publicirani tvoji radovi. Koliko eksponata broji izložba?

Izložba sadrži preko 90 radova, ne računajući plakate, publikacije i nešto upotrebnih predmeta. No, i taj broj je promjenjiv, jer će pred kraj biti izloženi dečji radovi nastali kao reakcija na neke od mojih radova, a i promenićemo mali deo postavke izložbe s drugim radovima i na kraju ćemo zameniti jedan rad sa slikom koja je nastala u prostoru muzeja tokom izložbe.

Tvoj opus je zaista bogat i raznolik. Koliko je bilo teško izabrati radove koji će biti zastupljeni na izložbi obzirom da je riječ o pregledu posljednjih 15 godina aktivnog djelovanja?

Haha! Da, bilo je zahtevno, čak i fizički, jer sam morao dopremiti većinu radova u prostor muzeja. Bilo je teško zamisliti raspored i grupisanje radova, pa smo to učinili na licu mesta. Od pribojavanja da neću imati dovoljan broj radova za jednu izložbu došlo je do viška eksponata dovoljnih za priređivanje još jedne izložbe.

Kako je bilo na otvorenju?

Bilo je sjajno. Pozitivna atmosfera, puno ljudi, dosta prijatelja. Prema rečima devojaka koje rade u muzeju bilo je između 300 i 350 posetilaca. Ljudi su prolazili, komentarisali radove, podsećali se gde su ranije videli pojedina dela. Međutim, ja sam, kao i obično na otvaranjima, bio u nekoj vrsti transa i uistinu se ne sećam svih detalja. Tek kada vidim fotografije podsetim se koga sam sve video. U jednom trenutku se u atrijumu muzeja, gde se služilo piće, mogla čuti i grupa Slayer.

Imao si preko 60 samostalnih izložbi i sudjelovao si na brojnim skupnim izložbama. Izdvajaš li neku izložbu ili projekt kao izuzetno drag ili poseban?

Ima izložbi koje pamtim, ne toliko po komforu i ugodnosti, nego jakim osećajima koje vežem uz njih. Pamtim, kao primer, prvu izložbu koju sam s bratom održao u galeriji Sava Šumanović u Šidu. Tada sam po prvi put video vlastite radove u većem broju na zidovima galerije (tu ne računam grupne izložbe) i pred otvaranje sam imao užasnu tremu. Izložba u Budimpešti ostala je zapamćena po radovima koji su vraćeni na granicu zbog papirologije i odnosu "pomoćnika" koji mi je dodeljen oko postavke izložbe. Tada sam celu postavku izložbe napravio sam, što me, pak, uviek podseti da je prva izložba na kojoj nisam morao ništa raditi oko postavke bila u organizaciji Muzeja savremene umetnosti Vojvodine 2001. godine. To mi je bilo veliko iznenađenje, jer sam već navikao da uvek moraš sam zasukati rukave. Ovu poslednju izložbu verovatno ću pamtiti po zahtevnosti – počevši od rada na publikaciji, do postavke izložbe i svih propratnih aktivnosti. Ima ih još koje su se urezale u pamćenje, ali da ih sad ne nabrajam. Najbolje pamtimo traumatična iskustva.

Pokrivaju li muzeji i galerije sve troškove izložbe ili se, kao u Hrvatskoj, često očekuje od umjetnika da financira dio produkcije svoje izložbe?

U Srbiji je situacija ista kao i u Hrvatskoj. Razlikuje se u nijansama od grada do grada. Dobar deo troškova uglavnom padne na samog izlagača, a imajući u vidu kako funkcioniše prodaja umetnina to predstavlja veliki problem. Tada postavljaš sam sebi pitanje smisla čitavog angažmana ne bi li prikazao rad u nekoj drugoj sredini. Moje iskustvo je, naravno, raznoliko i zavisi od kvaliteta ljudi koji rade u raznim kulturnim centrima i galerijama. Događalo se i da mi se radovi vrate oštećeni, nakon čega su usledili mukotrpni pregovori oko rešavanja problema.

U Hrvatskoj se ponovno aktualiziralo pitanje autorskih honorara za umjetnike što je do sada više bio mit nego realnost. Pojedina strukovna udruženja poslala su priopćenje hrvatskim galerijama, muzejima i kulturnim ustanovama s namjerom da se uvede redovna praksa isplate honorara izlagačima. Kakvo je stanje u Srbiji?

Stanje je nikakvo. Tek pojedine institucije isplate honorar koji je više simboličan. Kao da se očekuje da umetnici sami finansiraju kulturu dok se istovremeno ogromna sredstva daju na raznorazne festivale upakovane u ruho kulture. Hleba i igara, kako kaže dobro poznata metafora. Ako se u Hrvatskoj uspe uvesti takva praksa, to će predstavljati veliku pobedu prvenstveno za kulturu zemlje, a potom i za večno marginalizirane umjetnike.

Naišla sam na tvoja promišljanja da likovni kritičari žele biti predvodnici novih umjetničkih pokreta što dovodi do toga da je bitnije ime kustosa koji organizira izložbu od umjetnika koji izlaže. Što je po tebi uloga kustosa izložbe, a što uloga likovnog kritičara?

Uloga kustosa i kritičara je prie svega prepoznavanje vrednosti pojedinih pojava ili autora, bez obzira na lične afinitete i ukazivanje na njih, te približavanje publici. A tu je potreban talent, baš kao i za proizvodnju te iste umjetnosti.

U Hrvatskoj likovna kritika praktički izumire, a i oni koji još imaju hrabrosti češće se orijentiraju na kritičko promišljanje tzv. klasične umjetnosti negoli konceptualne. Kakva je likovna kritika u Srbiji i smatraš li da se sva umjetnost treba kritički promišljati?

Sve, a ne samo umetnost, treba kritički promišljati. Samo tako se dolazi do podizanja svesti. U Srbiji je situacija slična. Države nam guraju obrazovanje i umetnost u stranu. Zar je potrebno ovdašnjim političarima objašnjavati važnost navedenog? Oni bi trebali biti fakultetski obrazovani ljudi svesni potreba vlastite države i njihova je obaveza da naprave ključne pomake. Međutim, kada dođu na vlast svi se ponašaju kao faraoni, potirući prethodno, ne mareći za vlastiti narod i čineći sve da izvuku korist za sebe. Najgori sinovi naših zemalja su u politici. Likovnoj kritici su potrebni ljudi koji rade svoj posao profesionalno, s ljubavlju i iskreno.

Čime bi se bavio da nisi umjetnik?

Ovo je najteže pitanje i na njega nemam odgovor. Ne mogu zamisliti takvu situaciju, jer nemam interesa za druge oblike aktivnosti, posebno ako uključuju veći broj ljudi.

Na čemu trenutno radiš?

Trenutno sam još uvek angažovan na aktivnostima oko izložbe, ali počinjem s radom na slikama vezanim za staru slovensku religiju i mitologiju, te izvlačenjem na površinu našeg kolektivno nesvesnog koje još uvek kola našim venama.

Zvuči jako zanimljivo! Kakvi su ti planovi za blisku budućnost?

Verovatno organizacija izložbe na Explosiv stageu u okviru Exit festivala gdje mi se promišljanje o sledećim radovima poklapa s dolaskom ruske pagan metal grupe Arkona. Jako me zanima hoću li u ovo malo vremena koje mi je preostalo do početka festivala stići napraviti radove.


Art magazin se zahvaljuje Sonji Švec Španjol na dozvoli za reprodukovanje ovog intervjua. Ceo intervju, sa reprodukcijama dela Danijela Babića i dokumentarnim fotografijama, možete da pogledate na adresi http://perceiveart.com/danijel-babic

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2016
Iz kalendara art događaja
25.10.2017 - 30.11.2017 | 19.00
Višnja Petrović - Crteži u metalu
02.11.2017 - 20.12.2017 | 19.00
Mona Liza i Supermen: Džon Kenedi i Nova granica kulture
02.11.2017 - 25.11.2017 | 19.00
Slobodanka Stupar - Fotografije i video
03.11.2017 - 03.12.2017 | 19.00
Aleksandar Tomašević - Mozaik
06.11.2017 - 27.11.2017 | 19.00
Velimir Vukićević - Skulpture

Izbor godine
Pregled galerija
Verovali ili ne ...
Donacije za Art magazin

Popularno
NOVI SAD. Galerija SULUV predstavlja od 12. do 24. decembra 2016. grafike i crteže Nikosa ...
ZRENJANIN. Savremena galerija Zrenjanin predstavlja od 12. decembra 2016. do 19. januara 2017....
SPLIT. Izložba "Apsolutno sada: smrt, konfuzija, rasprodaja" u Galeriji umetnina u ...
NOVI SAD. Mali likovni salon predstavlja od 5. do 16. decembra 2016. slie Zvonka Petrovića. ...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Iz arhive art događaja
Muzej savremene umetnosti, Novi Sad. Januar - februar 2007.
S obzirom na to da se...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Maj 2007.
Ponekad, vidimo kako anonimne žene...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. 1998.
Slike Margarete Stanojlović iz ciklusa...
Umetnost umesto reklame
Klikni ovde za više informacija o projektu
 
Bojan Kiridžić

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImageKIKINDA. Simpozijum "TERRA" osnovan je i prvi put održan 1982. godine. Od tada se održava svake godine od 1. do 31. jula, u objektu stare industrijske arhitekture koji je izgraðen 1895. godine. Na simpozijumu "TERRA" svake…
Knjige i časopisi
Intervjui
  • ImageDa bismo uopšte mogli očekivati da naša umetnost bude primećena u nekakvim evropskim i svetskim okvirima, najpre sami moramo da je prihvatimo i da u njenom "lokalnom" karakteru iščitamo univerzalni jezik - rečenica je koja bi,…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2017. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Cara Lazara 25
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom