Radovi na papiru, na prvi pogled proistekli iz gestualnosti automatizma, impulsa nesvesnog i spontanog, deo su promišljenog i pažljivo građenog likovnog izraza. Slikarka neguje crtež kao otvoreno medijsko polje, neretko uvodeći kolažne fragmente i akcente boje u linearnu kompozicionu strukturu. Taktilni doživljaj sugeriše slojevitost značenja crteža, dok se linija u tonu utišane ekspresije utapa u prozirne bojene i lavirane pasaže stvarajući delikatnu igru isijavanja i nestajanja. Apstraktni u izrazu, crteži i kolaži Tatjane Janković sadrže naglašen asocijativni potencijal: u kovitlacima, isprekidanim, kružnim, pravilnim, jasnim ili rastresitim linearnim ritmovima prepoznajemo raznovrsnost i dinamiku prirodnih formi (vlati trave).

"Za Tatjanu Janković crtež-kolaž je jedna od tačaka stavaralačkog oslonca u kojima je broj likovnih kombinacija gotovo neograničen. Oslobođeno radikalnih zahteva, crtanje ili stvaranje kolaža je danas gotovo intimna zona u kojoj femina čuva verovatno najintimniji deo stvaralačkog bića. Vizuelizacija ne/mogućeg. Ovaj medij je i prostor za poigravanje spontanim impulsima i ortografskim sugestijama, ali i malo odmorište i zona mentalne relaksacije (...) Tatjana Janković kombinuje crtež sa kolažom čija plastična rešenja postiže decentnim aplikacijama, uslojavanjem, crtanjem, docrtavanjem, tragovima boda i uboda u tkivo podloge. Ovo apartno polje oživljeno je i dodavanjem pausa u čijoj se srebrnoj transparetnosti naziru skriveni autorski znaci, moć poruke. Kolažni radovi na papiru Tatjane Janković svojim fragmentarnim delovima mogu se razumeti i kao deo jedne velike idejne i vizuelne celine u nastajanju" (iz teksta Ljiljane Ćinkul).