U pitanju su bila dva čoveka vrlo različitih senzibliteta. Dualizam koji je nastao iz njihovih različitih pristupa podučavanju omogućio mi je uvid u mnoštvo mogućnosti u umetnosti i pomogao da nađem sopstveni umetnički izraz.

Jedan kasniji događaj ključno je uticao na moju svest o umetnosti. U pitanju je susret sa smrću. Tokom boravka u bolnici, u jednom trenutku u stanju sličnom komi, pomislio sam da ću sigurno umreti. Iskustvo bliske smrti vidim kao najvažniju lekciju u procesu učenja. Simbolično se može reći da sam tada umro i ponovo se rodio. Način života koji vodim i umetnički rad su se jako promenili u odnosu na raniji period i ne samo to već mi se čini da me i okolina vidi na drugi način.

Nakon tog događaja počeo sam da razvijam dve strategije u umetnosti – unutrašnju ili strategiju mišljenja i spoljašnju ili strategiju ponašanja. Posledica toga je niz novih radova, uglavnom crteža, fotografija, instalacija, tekstova i video radova i umetničko delovanje unutar društva, koje se najpreciznije videlo u angažmanu oko projekta Treći Beograd, koji je takođe svojevrsni umetnički rad.

Umetnički rad vidim kao suočavanje sa veoma kompleksnim pitanjima i procesima vezanim za duh vremena, za čoveka i njegov odnos sa dramom i misterijama sveta u kom živimo.