Novim ciklusom linoreza nastalim u periodu 2012-2017, autorka potvrđuje stvaralački kredo utemeljen u transponovanju figurativnog predloška (motiva torza) u gotovo apstraktni grafički zapis. Jedna od klasičnih ikonografskih formi u istoriji umetnosti, za ovu grafičarku je inicijalni podsticaj kreativnog procesa u kome se telesnost lišena konkretnog oblika i mase prevodi u ekspresivnu igru sukoba/harmonizovanja površina i boja. Ritmičnost linearnih formi karakteristična za ranije radove, u novoj seriji grafika ustupa mesto razuđenim i slobodnije komponovanim fragmentima koji se neretko prožimaju i preklapaju gradeći slojevitu likovnu strukturu.

Analitički duh i njegove kreativne potencijale oduvek je fasciniralo ljudsko telo, jer upoznati se sa oblikom u kom smo ovaploćeni prvi je korak na putu samospoznaje. Telo je vekovima bilo palimpsest na koji su iznova učitavani različiti estetski, moralni, ideološki i drugi kodovi vremena [...] Autorka izbegava mimetički postupak reprodukovanja viđenog, stilizuje motiv do nivoa asocijativnog, gde tek naslućujemo obrise muške, ređe ženske fizionomije. Neretko ta polna odrednica postaje neuhvatljiva, a forma biva dovedena na rub apstrakcije. Ponavljanje je modus operandi koji na više nivoa prožima rad Jelene Karišik, od izbora teme do načina građenja oblika i kompozicije, pri čemu svaki grafički list nudi jedinstveno likovno rešenje. Ovim postupkom autorka aktivno promišlja sopstveno poetsko uporište, ali insistira i na univerzalnim pitanjima o ambivalentnim pozicijama umetnosti na liniji između trajanja i efemernosti, večnih kanona i metamorfoza, Genius-a posvećenog isključivo procesu stvaranja i  pigmalionske žudnje za dostizanjem i/ili posedovanjem jedne apsolutne forme.

Miroslav Sapundžić