Fotografsko stvaralaštvo Mihala Miše Madackog započeto je sredinom sedamdesetih godina proteklog veka. U ondašnjim jugoslovenskim i vojvođanskim prilikama to je doba pune afirmacije fotografije kao umetnosti. Tadašnji fotografi su, poštujući osnovne odlike medija, "ušli" u savremenu umetnost i u nju uneli novu  vizuelnost, jedno drugačije viđenje i tumačenje stvarnosti. To je, dakako, značajno uticalo na dalje pravce razvoja savremene umetnosti. Tada započeti proces danas je, zahvaljujući razvijenoj i umreženoj komjutersko-elektronskoj tehnologiji, nametnuo globalnu medijalizaciju slike koja je dominira svetom u kome živimo.

Duh vremena i umetnosti odredili su osnove konstitucije današnje fotografske slike. Danas niko ne može biti zadovoljan jednostavnom i "pravolinijskom" realističkom interpretacijom snimljenog motiva. Svakoj fotografiji treba udahnuti "dušu", ostvariti neku specifičnost i odrediti joj zasebnost kako bi bila zapažena u globalnoj "ikonosferi". Mihalu Madackom to uspeva jer poseduje izuzetan osećaj za autentični fotografski estetizam. U njegovim ostvarenjima precizni realizam je usaglašen sa subjektivizmom – čak i u najednostavnijim motivima Madacki uspeva da iznađe nekakvu karakterističnost, nepčekivani prizor, detalj ili atmosferu kojim će prevazići dokumentarističku ogoljenost fotografije. Na taj način on svaki snimak čini svojim; tim i takvim prizorima on hrani vlastitu dušu ali, itekako, i duše posmatrača njegovih slika.

Treba naglasiti da Madacki nije od onih razneženih fotografskih umetnika koji se zadovoljavaju  romantičnim i ulepšanim prizorima. Njegove fotografije poseduju određenu britkost, oštrinu, celovitost vizuelne misli, specifično shvatanje estetike realnosti. Boja na njegovim fotografijama je uvek bliska autentičnom kolorizmu prizora, ali svaka njegova slika poseduje jedinstvenu kolorističku atmosferu. Lepota tih kolor fotografija je zasnovana na umetnikovoj ovladanosti svetlom. Madacki je sposoban da iznađe  aspekte snimanja iz kojih "upravlja" svetlom; pri snimanju pejzaža on zapaža čudesne efekte prirodne svetlosti i njome gradi poetiku snimljenih prizora (Suncokreti, Čamac na kanalu, Zima). Na taj način fotograf i umetnik Mihal Madacki ostvaruje čudesne slike sveta kojima iskazuje svoja najintimnija osećanja i raspoloženja.

Specifičnost ukupnog delovanja Mihala Madackog predstavlja njegova sposobnost da se uporedo sa umetničkom fotografijom, jednako uspešno bavi i fotografskim dizajnom. Član UPIDIV-a je postao 2002. godine i od tada posvećenički i kontinuirano izgrađuje karijeru primenjeno-umetničkog fotografa. Sve ono što je pokazivao u svojim poetskim fotografskim slikama, on dosledno sprovodi i u fotografijama koje će predstaviti određene prizore, proizvode, robu i koje će biti primenjene u najrazličitijim dizajnerskim rešenjima i ostvarenjima. Glavna karakteristika tih fotografija jeste – jasnost. U njima vladaju red, preglednost, estetičnost. Primenjena fotografija iz radionice Madackog nema nameru da zadovolji određena raspoloženja ili da nahrani nečiju osećajnost. Namera umetnika je da nas uputi na realnost sveta, da nas usmeri ka onim manifestacijama realnosti koje  osmišljavaju naše svakodnevlje, naš život, koje čine mogućom našu egzistenciju.

Sava Stepanov