Miodrag Dado Đurić je rođen 4. oktbra 1933. godine, na Cetinju (Crna Gora). Umetničku školu je završio u Herceg Novom 1952. godine, a potom Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Marka Čelebonovića. Upravo u Beogradu se upoznaje sa umetničkom grupom Mediala i sa Ljubom Popovićem sa kojim nastavlja i druženje u Parizu.

Dobitnik je Trinaestojulske nagrade za životno delo, najveće državno priznanje Crne Gore. Godien 2009. predstavljao je Crnu Goru na 53. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji. Pred kraj života je radio na slikama koje su bile izložene prilikom Svetske izložbe u crnogorskom paviljonu u Šangaju. Preminuo je 27. novembra 2010. godine u Parizu posle duge i teške bolesti.

U katalogu za ovu izložbu u tekstu "Vizualni nokturno" istoričarka umetnosti Nataša Kristić je napisala sledeće "Miodrag Đurić – Dado, spada u red vrsnih usamljenika. Čitav njegov život stao bi u jedan pasus, za njegovu umetnost potrebno je mnogo više. I on, toga svestan, ne žali. U godinama duboke zrelosti veli: 'Meni je moje slikarstvo, da oprostiš, važnije od mog života.' Dalje u tekstu brutalnije ojačava ideju: 'Meni je moje slikarstvo, da oprostiš, važnije od moje smrti.' Izrečeni, ultimativni estetski imperativ određuje Dadu kao fatalistu. Malo je onih u istoriji slikarstva koji su umetnost izdigli iznad egzistencije bića, poništili sopstvenu tvar i u potpunosti se predali činu kreacije. Dado se deklariše kao jedan od njih, a njegova platna potvrđuju isključivu posvećenost likovnim istraživanjima. Za Dadino slikarstvo se sa velikom sigurnošću može ustvrditi da je onirično, metafizično i moderno. A velike svetske zbirke umetničkih dela i poznati muzeji su ga, inkorporiranjem u svoje primarne kolekcija, proglasili i istorijski nezaobilaznim."