 KRUŠEVAC. Umetnička galerija Kruševac predstavlja od 21. septembra do 10. oktobra 2017. slike Žolta Kovača (1975, Pančevo). Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Na istom fakultetu je magistrirao i doktorirao. Pohađao je Školu za istoriju i teoriju slike pri Centru za savremenu umetnost Beograd.
Izložba Žolta Kovača u kruševačkoj Umetničkoj galeriji obuhvata radove koji pripadaju novoj celini u stvaralaštvu ovog umetnika i, s jedne strane, nastavak je prakse predstavljanja umetničkih postupaka kojima promišlja fenomene savremenog društva, a s druge se, pak, uočava donekle izmenjen pristup mediju slike usmeren ka mikro pričama.
Otuda u novom ciklusu i povratak slici kao tradicionalnom mediju, koji on u suštini nikada nije ni napuštao, i slikarskom platnu kao podlozi na čijoj površini razvija različite bojene oblike i komunikacijski kod kroz poetiku koja neguje neposrednost kao lični stav o umetnosti i životu. Slika kao termin koji je uvek prisutan u naslovima izložbi upravo podvlači važnost pitanja vezanih za prirodu slike u savremenom društvu i odnosa ka likovnoj umetnosti. Poučen i praktičnim iskustvom i ne baš "sjajnim" nalazima, kako i sam navodi u stejtmentu izložbe (u obliku pisma) Žolt Kovač menja sada unekoliko i značenjski nivo i sa reči ili rečenica kao uočenih tema i pouka ne napuštajući društveni kontekst okreće se ličnijim temama i sada se više obraća pojedincu. Ovim je izvršena i promena na nivou medija i umetničkog postupka.
Tehniku nanošenja boje, sprejevima, prethodno korišćenu u radu na ciklusu "Sjajne slike", povezuje u novom iskustvu koje dolazi sa belinom platna kao podlogom uz zadržavanje brzine u radu i olakšanog postupka slojevitog nanosa boje. Iza prividne jednostavnosti stoji pažljivo planiranje radova i promišljanje o odnosima sa prostorom i materijalom. Ni malo slučajno je pozivanje na umetnost i pojave polovine 20. veka, pre svega, pop-arta ("kao amblematski izraz u likovnoj umetnosti konačne i potpune prevlasti masovnog društva i masovne kulture" D. Kuspit), stripa (kao masovnog sredstva komunikacije sa svojim originalnim jezikom i izražajnom tehnikom) i iskustva street art-a (koja je od skrajnute i zabranjene prešla put do muzejskog predstavljanja, naglašene kaligrafije i potrebe za komunikacijom).
Krećući se kroz različite prakse, Žolt Kovač sa veštinom i iskrenošću, povezuje slikarstvo i pismo/kaligrafiju, razigranost boje i belinu platna, šematizovane delove podloge, tačkastu stukturu, šablonska slova, jednake bojene oblike, i čini slikarski jezik prepoznatljivim, razumljivim, a sama slika postaje podesan način za uočavanje sada i ovde. Same reči, uključujući povremeno i potpis autora, učestvuju u stvaranju slike kao likovni elementi, a provlačenjem i ponavljanjem jednog pojma, jedne reči, težište se prebacuje na individualni, lični plan u stalno otvorenom dijalogu.
Beleženje egzistencijalnih uslova u potrošačkom medijskom društvu, plediranje za osnovnim društvenim i ljudskim vrednostima, odvija se u stalnom i otvorenom zapažanju i beleženju: Šest sati iznad 40!, Can't Make It Myself, Free 7 - day offer, death, help, Gonna Work Myself to Death, neki su od naziva na koje direktno upućuje i tipografija natpisa.
Kroz propitivanje pristupačnosti umetničkog rada preko slike, povratak platnu (ili papiru) kao podlozi sa posebnim statusom u lokalnom kontekstu, delovanje iz pozicije marginalizovanog prostora, stalna je težnja da skrene pažnju na uočene pojave i otvori pitanja koja proizilaze iz specifičnih uslova, pre svega, sopstvene sredine.
Iza te postignute neposrednosti Žolta Kovača otkriva se odmereno i pažljivo traganje za novim komunikativnim mogućnostima i razvijanje sopstvenih kodova kojima beleži vreme u kojem jeste kao bljesak realnog.
Biljana Grković |
