Soba sa pogledom, radovi iz mog najnovijeg ciklusa, tek da su se osmelili da napuste radni prostor atelјea. U dilemi sam da li je to još uvek neka vrsta ideje u razvoju... radna faza... proces nastajanja... razjašnjavanja ličnog stava... i, gle užasa, moralni izbor pred licem apsurda!?

Najnoviji radovi nastaju, nastavlјaju se na prethodni ciklus Fuga (lat. bekstvo), i moj su pokušaj da uspostavim dijalog sa okruženjem, nađem čvrstu tačku oslonca, rezonantnu tačku, mesto, sklonište sa koga se može uspostaviti dijalog koji je moguć samo u slučaju mentalnog izmeštanja iz vlastite pozicije sigurnosti.

Prostor slike Soba sa pogledom formira se na grubo tkanoj podlozi, sargiji, minimalnim sredstvima i postupcima, koloritom svedenim na odnose crne, sive i suptilnog utiska bele, i nekom vrstom linijskog crteža presovanim uglјenom koji više liči na grebanje grafičke ploče – mučan i mukotrpan postupak tetoviranja vlastitog tkiva, samopovređivanja vlastitih misli bez želјe da se bude monah. U prostoru slike dominiraju horizontale, jasni znaci indiferentnosti, mogućeg beznađa i nečujnog krika, stvara se sklop linija i horizontalnih površina kao neka vrsta ograda i prepreka, nepremostivih zidova.

Moj rad je napor da se artikuliše rečena egzistencijalna teskoba, pokušaj da se zasnuje prostor slike određen čvrstim tačkama oslonca koji su orijentacija u "haotičnoj homogenosti". Ovako posvećen odnos tvori sliku koja zrači određenom vrstom sakralnosti, stvarajući na taj način uslove za stvarno živlјenje.

Put autora do izoštrene slike sveta pun je kontradiktornosti koje nameće stvarno živlјenje, u kome dominira korporativni način mišlјenja, težeći da sve drži pod strogom kontrolom. Jedina mera svega postaje profit – ništa ne postoji sem sistema koji dominirajući teži da depersonalizuje kreativnost.

Nimalo optimistična slika savremenog sveta urezana je u tkivo mojih najnovijih radova, Soba sa pogledom, koga, u stvari, jedva da ima. Fantazija je otišla predaleko, skoro do apsurda. Sklon sam, međutim, da kao posvećeni pojedinci koji spoznaju načine funkcionisanja ovovremenog verujem u alternativu, individualnost i prosvetitelјski značaj umetnosti i umetnika.

I pored toga što u mom razmišlјanju provejavaju tamni tonovi, siguran sam da su moje slike napor da se pronikne u ono što postojanje i egzistenciju čini mogućim sa pozicija nekog novog humanizma.

Perica Donkov