|
|
 |
|
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina
|
 |
|
| Miško Pavlović - radovi na platnu i papiru |
|
|
 Galerija savremene umetnosti, Pančevo. April 2007.Telo je metafora (često predstavljana i u Srednjem veku) čiji se smisao može različito tumačiti. Telo je doslovce ono što u prvi mah opažamo jedni o drugima - ali odmah smo povedeni asocijacijama i zaključcima o tome kako vidimo (ili želimo da vidimo) sebe i kako nas drugi vide (ili kako želimo da nas vide).    Serija radova na platnu i papiru FIGURA DA SITU VISCERUM je nastala kao logičan ishod autorovog bavljenja komjuterskom grafikom, dok se u tematici ona nadovezuje na izložbu "VANITAS" prikazanu 2005 godine u Grafičkom kolektivu u Beogradu. Inspiracija i rekurentni motiv na platnima je slika ljudskog torza i unutrašnjih organa grafika iz XVI veka (ilustracija za medicinski traktat Antropologium de hominis dignitate, natura et proprietatibus, de elementis, partibuset membris humani corporis, Leipzig 1501). Ljudsko telo i lik su motivi koji se najčešće prikazuju u istoriji umetnosti jer se kroz njega mogu izraziti opšti odnosi čoveka sa svetom koji ga okružuje, prirodom i Bogom. U srednjem veku i kasnoj gotici (periodu kada je i nastala ova gravira) smatralo se da je telo tek privremeno, zemaljsko kućište duše koja je večna i za čiji se spas treba boriti. Telo je metafora (često predstavljana i u Srednjem veku) čiji se smisao može različito tumačiti. Telo je doslovce ono što u prvi mah opažamo jedni o drugima - ali odmah smo povedeni asocijacijama i zaključcima o tome kako vidimo (ili želimo da vidimo) sebe i kako nas drugi vide (ili kako želimo da nas vide). Otuda FIGURA DE SITU VISCERUM ta srednjevekovna gravira, postaje za autora sinonim za čoveka. Prikazan kao trup bez ruku i nogu (nedelatan i nepokretan kao kakav predmet) sažet na svoje golo postojenje i rasporen kako bi mu se celokupna unutrašnjost fizička i psihička istražila, on je suprotnost Bodrijarovom čoveku sa hiljadu ’’proteza’’. Izložba ima tendenciju da postane "’never ending story’’ gde bi autor kasnije i kroz nove medije mogao da interveniše na ovu temu. Miško Pavlović (Beograd, 1965). Diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. 1991 - 92. gostujući student na ENSBA, Paris (atelje Veličković) stipendija francuske vlade i boravak u Cite Internationale des Arts, Pariz. 1991-93. stručno usavršavanje u oblasti litografije u ateljeu Pons u Parizu gde sarađuje sa poznatim francuskim umetnicima. Od 2002. predaje na Katedri za slikarstvo Akademije umetnosti BK u Beogradu. Bavi se još i grafikom i ilustracijom. |
Napiši komentar
Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.
|
| Pregledajte video kanal Art magazina |
|---|
 |
| Izbor godine |
|---|
 |
| Novi Sad 2021 |
|---|
|
| Pregled galerija |
|---|
 |
| Popularno | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
| Reklama |
|---|
|
| Povezani sadržaji |
|---|
| Art magazin podržava | ||
|---|---|---|
|
||
| Iz arhive art događaja | |||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
|
IGM "Toza Marković", Pogon II, Kikinda. Jul 1998.
Učesnici: Gregory Benton, Inne Haine, Sebastian Lörscher, Tillie Walden, Tobias Schalken, Nylso chez Christiane Boy, Pierre Place, Jérôme Anfré, Gwen Tomahavk, Guillaume Trouillard, Olga Posukh, Jelena Vasiljević, Jana Vasiljević, Ivica Stevanović, Ulli Lust, Yannick Corboz, Philippe…
Vlado Rančić pripada onoj klasi umetnika koji u istraživanju, osluškivanju i praćenju, u prirodi kao arhetipu i izvoru inspiracije, u ritmovima bioloških procesa, u prolaznosti i konačnosti, grade svoje stvaralačko interesovanje za svet. Na likovnoj sceni…
|
