 Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. Mart - april 2007.
Međunarodna autorska izložba Sanje Kojić - Mladenov uspela je da pogodi u srž današnjeg trenutka i ponudi nekoliko aktuelnih i snažnih autorkih izraza, dajući nam kroz primere internacionalne scene uvid u nove ideje i mogućnosti digitalnih medija koji su pokazali svu svoju delotvornost i nadmoć u današnjoj situaciji medijske umetnosti.
Adad Nannah
Atsuko Kotaka
| 
Ioana Georgescu
Danilo Prnjat | 
Yohei Kina | 
Antea Arizanović |
Produktivna provokacija
Ljudsko telo kao tema umetnosti pobuđuje pažnju od njenog nastanka u praistoriji, a u modernoj naročito od sedamdesetih godina prošlog veka kroz pojavu performansa i bodi-arta, kada se spajaju umetnički objekt i subjekt. Zato i najnoviji projekat Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu "Lilihip, telo i konzumacija", čiji je autor i kustos Sanja Kojić - Mladenov, pobuđuje nesumnjivu pažnju. Radi se o multimedijskoj postavci radova šesnaest autora iz osam zemaLja, i to iz Amerike, Evrope i Azije, koji se bave temom Ljudskog tela u veoma širokom smislu; od erotike, kulture, društvenih pojava, do politike, gde se kroz slikarstvo, video projekcije i instalacije, fotografije, eseje i performanse odslikava današnje stanje duha u ovoj oblasti. Indikativno je i da se radi većinom o mladim ili mlađim umetnicima rođenim posle 1970. godine, čime ova dobro osmišLjena i na momente provokativna postvaka ima jako opravdanje, i u Muzej konačno donosi tako potreban dah aktuelnosti. Esej Igora Antića izložen uz fotografiju na kojoj lavovi kidaju telo uginulog slona, dobar je uvod u temu ove izložbe i bavi se savremenim istraživanjima o seksualnosti i njenoj zloupotrebi. U jednom momentu on zakLjučuje da muškarac i žena, sa svojim seksualnim potencijalima, energijama i frustracijama, ne predstavLjaju samo potencijalne kupce, nego i potencijalnu robu, koja se, kao i svaka roba, mora "likvidirati" u najkraćem mogućem roku. Jer hiLjade, ako ne i milioni novih individua čekaju na red da postanu roba. O tim robnim odnosima među Ljudima govori još nekoliko radova, na primer "Zečica" Antee Arizanović - serija fotografija stare naborane žene u erotskom kostimu iz "Plej boja", ili transvestitski foto-sešn Monike Sigeti. O specifičnim atributima ženske polnosti govore radovi Adad Hane, "zamrznuta" poza žene pred ogledalom koja na jednom video snimku stavLja maskaru, a na drugom je skida, ili ogromna slika Jelene Radić uveličane scene sa uputstva za ulaganje tampona u vaginu. O svetu mode kritički govore fotomontaže Đule Šante "Sezona proleće/leto" "presvlačeći" naga ženska tela životinjskim krznom, brojnim bradavicama, repom. Japanka Atsuko Kotaka projektuje na zid jednostavnu scenu milovanja dve ruke ("Odvojeno") u krupnom planu tako da se jasno vide pore na koži, upućujući univerzalni poziv na bliskost. Njen zemljak Tohei Kina demonstrira pobunu protiv savremene civilizacije i njenog strogog poretka penjući se hitro na vrh strme sportske veštačke stene obučen u crno poslovno odelo, dok Joana Georgesku svoje sukobe sa stvarnošću iskazuje performansom "Crvene ruke" gde puzi po ekserima namazana crvenom bojom, uz snimak bujice crvene tečnosti koja se sliva u slapovima. Manipulativnim svetom reklama na ubedljiv način se u svojoj video instalaciji bavi Dejan Kaluđerović, postavLjajući rimejk starog oglasa iz "Burde" ("Bez straha od malih životinja") na kojoj dečak sedećoj devojčici gura šargarepu u usta, što u današnje vreme eksplozije pedofilije i dečje pornografije dobija sasvim nove konotacije. Izložba Sanje Kojić - Mladenov "Lilihip, telo i konzumacija" uspela je da pogodi u srž današnjeg trenutka i ponudi nekoliko aktuelnih i snažnih autorkih izraza, dajući nam kroz primere internacionalne scene uvid u nove ideje, i mogućnosti novih, digitalnih medija, koji su uz poneki tehnički nedostatak u postavci, pokazali svu svoju delotvornost i nadmoć u današnjoj situaciji medijske umetnosti.
Umetnici predstavljeni na izložbi:
Igor Antić (Pariz / Paris), Antea Arizanović (Ljubljana), Ioana Georgescu (Montreal), Adad Hannah (Montreal), Dejan Kaluđerović (Beč / Vienna), Yohei Kina (Tokio / Tokyo), Atsuko Kotaka (Tokio / Tokyo), Ksenija Kovačević (Subotica), Milena Nena Popov (Njujork / New York), Danilo Prnjat (Beograd / Belgrade), Jelena Radić (Beograd / Belgrade), Aleksandar Radivojević (Beograd / Belgrade), Nenad Bekvalac (Beograd / Belgrade), Đula Šanta (Novi Sad), Monika Sigeti (Novi Sad), Jelena Tomašević (Podgorica). |
Ukoliko prihvatimo aktuelnu premisu prema kojoj nema identiteta koji bi nam se u potpunosti nametnuo na silu, ali ima upornih identitetskih strategija koje su na pojedinim teritorijama i u različitim vremenskim isečcima uvek smišljeno vodili zainteresovani…
Milorad Mića Mihajlović, jedan od najzaslužnijih novosadskih slikara, rođen je u Kraljevu 1936. godine, a Umetničku školu u Novom Sadu završio je 1967. Od tada je izlagao više od sto pedeset puta u zemlji i inostranstvu,…
