|
|
 |
|
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina
|
 |
|
| Lilihip, telo i konzumacija |
|
|
 Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. Mart - april 2007.Međunarodna autorska izložba Sanje Kojić - Mladenov uspela je da pogodi u srž današnjeg trenutka i ponudi nekoliko aktuelnih i snažnih autorkih izraza, dajući nam kroz primere internacionalne scene uvid u nove ideje i mogućnosti digitalnih medija koji su pokazali svu svoju delotvornost i nadmoć u današnjoj situaciji medijske umetnosti.
Produktivna provokacija Ljudsko telo kao tema umetnosti pobuđuje pažnju od njenog nastanka u praistoriji, a u modernoj naročito od sedamdesetih godina prošlog veka kroz pojavu performansa i bodi-arta, kada se spajaju umetnički objekt i subjekt. Zato i najnoviji projekat Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu "Lilihip, telo i konzumacija", čiji je autor i kustos Sanja Kojić - Mladenov, pobuđuje nesumnjivu pažnju. Radi se o multimedijskoj postavci radova šesnaest autora iz osam zemaLja, i to iz Amerike, Evrope i Azije, koji se bave temom Ljudskog tela u veoma širokom smislu; od erotike, kulture, društvenih pojava, do politike, gde se kroz slikarstvo, video projekcije i instalacije, fotografije, eseje i performanse odslikava današnje stanje duha u ovoj oblasti. Indikativno je i da se radi većinom o mladim ili mlađim umetnicima rođenim posle 1970. godine, čime ova dobro osmišLjena i na momente provokativna postvaka ima jako opravdanje, i u Muzej konačno donosi tako potreban dah aktuelnosti. Esej Igora Antića izložen uz fotografiju na kojoj lavovi kidaju telo uginulog slona, dobar je uvod u temu ove izložbe i bavi se savremenim istraživanjima o seksualnosti i njenoj zloupotrebi. U jednom momentu on zakLjučuje da muškarac i žena, sa svojim seksualnim potencijalima, energijama i frustracijama, ne predstavLjaju samo potencijalne kupce, nego i potencijalnu robu, koja se, kao i svaka roba, mora "likvidirati" u najkraćem mogućem roku. Jer hiLjade, ako ne i milioni novih individua čekaju na red da postanu roba. O tim robnim odnosima među Ljudima govori još nekoliko radova, na primer "Zečica" Antee Arizanović - serija fotografija stare naborane žene u erotskom kostimu iz "Plej boja", ili transvestitski foto-sešn Monike Sigeti. O specifičnim atributima ženske polnosti govore radovi Adad Hane, "zamrznuta" poza žene pred ogledalom koja na jednom video snimku stavLja maskaru, a na drugom je skida, ili ogromna slika Jelene Radić uveličane scene sa uputstva za ulaganje tampona u vaginu. O svetu mode kritički govore fotomontaže Đule Šante "Sezona proleće/leto" "presvlačeći" naga ženska tela životinjskim krznom, brojnim bradavicama, repom. Japanka Atsuko Kotaka projektuje na zid jednostavnu scenu milovanja dve ruke ("Odvojeno") u krupnom planu tako da se jasno vide pore na koži, upućujući univerzalni poziv na bliskost. Njen zemljak Tohei Kina demonstrira pobunu protiv savremene civilizacije i njenog strogog poretka penjući se hitro na vrh strme sportske veštačke stene obučen u crno poslovno odelo, dok Joana Georgesku svoje sukobe sa stvarnošću iskazuje performansom "Crvene ruke" gde puzi po ekserima namazana crvenom bojom, uz snimak bujice crvene tečnosti koja se sliva u slapovima. Manipulativnim svetom reklama na ubedljiv način se u svojoj video instalaciji bavi Dejan Kaluđerović, postavLjajući rimejk starog oglasa iz "Burde" ("Bez straha od malih životinja") na kojoj dečak sedećoj devojčici gura šargarepu u usta, što u današnje vreme eksplozije pedofilije i dečje pornografije dobija sasvim nove konotacije. Izložba Sanje Kojić - Mladenov "Lilihip, telo i konzumacija" uspela je da pogodi u srž današnjeg trenutka i ponudi nekoliko aktuelnih i snažnih autorkih izraza, dajući nam kroz primere internacionalne scene uvid u nove ideje, i mogućnosti novih, digitalnih medija, koji su uz poneki tehnički nedostatak u postavci, pokazali svu svoju delotvornost i nadmoć u današnjoj situaciji medijske umetnosti. Umetnici predstavljeni na izložbi: Igor Antić (Pariz / Paris), Antea Arizanović (Ljubljana), Ioana Georgescu (Montreal), Adad Hannah (Montreal), Dejan Kaluđerović (Beč / Vienna), Yohei Kina (Tokio / Tokyo), Atsuko Kotaka (Tokio / Tokyo), Ksenija Kovačević (Subotica), Milena Nena Popov (Njujork / New York), Danilo Prnjat (Beograd / Belgrade), Jelena Radić (Beograd / Belgrade), Aleksandar Radivojević (Beograd / Belgrade), Nenad Bekvalac (Beograd / Belgrade), Đula Šanta (Novi Sad), Monika Sigeti (Novi Sad), Jelena Tomašević (Podgorica). |
|||||
Napiši komentar
Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.
|
 |
| Izbor godine |
|---|
 |
| Novi Sad 2022 |
|---|
|
| Pregled galerija |
|---|
 |
|
|
| Popularno | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
|
|
|
|
|
| Art magazin podržava | ||
|---|---|---|
|
||
| Reportaže | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
|
|
| Knjige o umetnosti | ||
|---|---|---|
|
||
| Intervju | |||
|---|---|---|---|
|
|
|
| Lazar Marković | ||
|---|---|---|
|
||
|
Čime započeti priču o ćiriličnom pismu, u današnjem vremenu otuđenom od kulture pismenosti, kada gotovo čitavo tehnologizovano društvo tipka po ekranima u beskonačnim trakama slika i informacija? Koliko se skrivenih vrednosti nalazi u hodnicima nedovoljno iščitanih…
Gradina broj 11 u duhu koncepcije koju je zacrtalo Uredništvo da priređuje i temate koji predstavljaju balkansku književnost, donosi tekstove posvećene grčkoj književnosti. Za razliku od drugih temata ovaj nije zamišljen da bude panoramsko predstavljanje proze…
Na tragu svojih starijih prezimenjaka, Pavle Jovanović (1948) životni put gradi umetničkim delovanjem, fotografskim i likovnim majstorstvom. Iako formalno nikad nije sticao zvanja, Jovanović je ipak uspeo da se nametne i održi kao jedan od specifičnijih…
|
