CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
35. Internacionalni simpozijum skulpture Terra

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Digital Art 03
Terra 17
Terra 28
Videomedeja 16
Terra 25
Noć muzeja 2008
Digital Art 02

Sponzor rubrike
Picasso, Miro, Dali - Grafike i crteži Štampaj E-pošta
(33 glasanja)
ImageCentar za vizuelnu kulturu "Zlatno oko", Novi Sad. Savremena galerija, Zrenjanin. April - maj 2007.
Na ovoj izložbi predstavljeni su crteži i grafički listovi trojice slavnih španskih slikara: crtež Pabla Pikasa i grafike Huana Miroa i Salvadora Dalija iz privatnih kolekcija u Vojvodini (Novi Sad, Petrovaradin, Subotica, Sombor).


Salvador Dali


Salvador Dali


Salvador Dali


Huan Miro

Huan Miro


Huan Miro

Pablo PicassoU Centru za vizuelnu kulturu Zlatno oko otvorena je izložba pod nazivom "Pikaso - Miro - Dali". Na ovoj izložbi  predstavljeni su crteži i grafički listovi trojice slavnih španskih slikara: crtež Pabla Pikasa i grafike Huana Miroa i Salvadora Dalija iz privatnih kolekcija u Vojvodini (Novi Sad, Petrovaradin, Subotica, Sombor).

Pablo Pikaso (Pablo Ruiz Picasso, 1881 - 1973), Huan Miro (Juan Miró, 1893 - 1983 ) i Salvador Dali (Salvador Felipe Jacinto Dali, 1904 - 1989), čine veliku trojku katalonske umetnosti. Ovi španski umetnici, veliki stvaraoci i individualisti, stvorili su tokom dvadesetog veka opuse koji imaju značajno mesto u svetskoj istorije slikarstva.

Njihove biografije pune su podudarnosti: sva trojica su Katalonci, sličnog su staleškog porekla i svi su veoma rano započinjali svoje stvaralačke avanture. Školovali su se u Španiji: Pikaso i Miro u Barceloni, Dali u Madridu. Potom su odlazili u Francusku i u Parizu su ostvarili svoja najznačajnija dela, tu su pokretali (ili bili uključeni) u najvažnije umetničke pokrete svog vremena. Sva trojica su se politički odredili prema građanskom ratu u Španiji i prema zbivanjima tokom Drugog svetskog rata. Miro i Pikaso su na strani revolucionara i boraca za Republiku, a Dali, iako 1936. godine slika svoje čuveno „Predosećanje građanskog rata“, podržava Franka, čak biva zbog toga odlikovan. Na suprot tome, po narudžbini španske vlade u izgnanstvu Pikaso i Miro učestvuju na Svetskoj izložbi u Parizu, 1937. godine. U španskom paviljonu njih dvoijica su izveli i izložili monumentalne slike sa jasnim angažovanim stavovima. Pre toga, duboko proživljavajući građanski rat u svojoj zemlji, Pikaso je uradio dve serije bakropisa „Frankov san i laž“, koji po snažnoj ekspresiji i kritičkom tonu podsećaju na Gojin grafički ciklus „Los Kaprichos“. Svoj politički stav on je potvrdio i članstvom u Komunističkoj partiji Francuske... Iste te 1937. godine Huan Miro je uradio seriju plakata za Špansku republiku.

Posle svih istorijskih zbivanja, te posle svojih revolucionarnih umetničkih misija i direktnog učestvovanja u umetničkim pokretima poput fovizma, kubizma i nadrealizma, trojica velikana u zrelim stvaralačkim godinama napuštaju Pariz.

Dali tokom 1938. odlazi na dve godine u Italiju a 1940. godine u Njujork. Odatle će se 1949. godine konačno vratiti u Španiju, u Port Ligat blizu rodnog Figuerasa. Miro se usred razbuktalog Drugog svetskog rata, 1942. godine, takođe vraća u domovinu - prvo u Barcelonu da bi se potom konačno nastanio u Palma de Majorki. Pablo Pikaso se iz Pariza, 1946. godine, preseljava na francusku Azurnu obalu u Valori blizu Kana, jedno vreme živi i bavi se skulpturom u dvorcu Voveran na severnoj padini „Sezanovog“ brda Sent-Viktoar, a potom se vraća na more u Mužen blizu Kana. U tim novim ambijentima sva troijica su izuzetno aktivna, plodonosna a njihova interesovanja su se proširila te su se uz slikarstvo, intenzivno bavili skulkturom, grafikom, tapiserijom. Sva trojica su bili dugog veka – Pikaso je živeo 92, Miro 90 a Dali 85 godina... Interesantno je da je Pikaso pune 73. godine živeo u Francuskoj i nikada se nije konačno vratio u svoju domovinu.
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Umetnost umesto reklame

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEOGRAD. Izložba povodom jubileja, koja je otvorena 22. novembra 2019. u galerijskim prostorima ULUS-a: Umetničkom paviljonu "Cvijeta...
LJUBLJANA. Izložba "Srpski modernizam 1880 - 1950." iz kolekcije Galerije Matice srpske, biće otvorena od 29. januara do 3. maja 2020. u...
NOVI SAD. Atelje 61 obeležava 60 godina postojanja izložbom "Fantastika Ateljea 61 Bosiljem". Dela Ilije Bašičevića Bosilja...
BEOGRAD. Muzej savremene umetnosti Beograd predstavlja od 19. oktobra 2023. do 26. februara 2024. retrospektivnu izložbu "Javne tajne"...
VRŠAC. Zvonimir Santrač je diplomirao na Likovnoj akademiji u Zagrebu. Specijalizirao je na majstorskoj radionici Krste Hegedusića 1979. ...
Veb sajt za likovne umetnike
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin
Podrzite Art magazin
 
Reportaže
Koliko je likovna umetnost sastavni deo pozorišne umetnosti, kao i onog što ...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Lepa i specifična izložba pod nazivom "Dega, ples...
Čime započeti priču o ćiriličnom pismu, u današnjem vremenu otuđenom od kulture...
Knjige o umetnosti
Dejan Medakovic - Barok kod Srba
Dejan Medaković
Barok kod Srba
 
Intervju
Kombinovana tehnika, pesak, zemlja, pepeo, kolaž, višeslojnost, strukture koje imitiraju...
Mladen Marinkov

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
Galerija MAS, Odžaci, Novi Sad, Beograd. Avgust 2007.
Po mišljenju Sinead O’Donnell, selektora sekcije umetnika Iraca, “budućnost performansa je da stvori više mogućnosti i, za umetnike, stvori nove umetničke...
Knjige i časopisi
Ukoliko prihvatimo aktuelnu premisu prema kojoj nema identiteta koji bi nam se u potpunosti nametnuo na silu, ali ima upornih identitetskih strategija koje su na pojedinim teritorijama i u različitim vremenskim isečcima uvek smišljeno vodili...
Intervju
Multimedijalni umetnik, likovni kritičar i publicista Andrej Tišma rođen je u Novom Sadu 1952. godine, Akademiju lepih umetnosti u Pragu završio je '76, a još u vreme studija počinje da se bavi mail-artom, koji će ga i u ...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom