CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
 

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Noć muzeja 2014
Digatal Art 01
Digital Art 03
Digital Art 04
Terra 17
Terra 25
Terra 23

Picasso, Miro, Dali - Grafike i crteži Štampaj E-pošta
(33 glasanja)
ImageCentar za vizuelnu kulturu "Zlatno oko", Novi Sad. Savremena galerija, Zrenjanin. April - maj 2007.
Na ovoj izložbi predstavljeni su crteži i grafički listovi trojice slavnih španskih slikara: crtež Pabla Pikasa i grafike Huana Miroa i Salvadora Dalija iz privatnih kolekcija u Vojvodini (Novi Sad, Petrovaradin, Subotica, Sombor).


Salvador Dali


Salvador Dali


Salvador Dali


Huan Miro

Huan Miro


Huan Miro

Pablo PicassoU Centru za vizuelnu kulturu Zlatno oko otvorena je izložba pod nazivom "Pikaso - Miro - Dali". Na ovoj izložbi  predstavljeni su crteži i grafički listovi trojice slavnih španskih slikara: crtež Pabla Pikasa i grafike Huana Miroa i Salvadora Dalija iz privatnih kolekcija u Vojvodini (Novi Sad, Petrovaradin, Subotica, Sombor).

Pablo Pikaso (Pablo Ruiz Picasso, 1881 - 1973), Huan Miro (Juan Miró, 1893 - 1983 ) i Salvador Dali (Salvador Felipe Jacinto Dali, 1904 - 1989), čine veliku trojku katalonske umetnosti. Ovi španski umetnici, veliki stvaraoci i individualisti, stvorili su tokom dvadesetog veka opuse koji imaju značajno mesto u svetskoj istorije slikarstva.

Njihove biografije pune su podudarnosti: sva trojica su Katalonci, sličnog su staleškog porekla i svi su veoma rano započinjali svoje stvaralačke avanture. Školovali su se u Španiji: Pikaso i Miro u Barceloni, Dali u Madridu. Potom su odlazili u Francusku i u Parizu su ostvarili svoja najznačajnija dela, tu su pokretali (ili bili uključeni) u najvažnije umetničke pokrete svog vremena. Sva trojica su se politički odredili prema građanskom ratu u Španiji i prema zbivanjima tokom Drugog svetskog rata. Miro i Pikaso su na strani revolucionara i boraca za Republiku, a Dali, iako 1936. godine slika svoje čuveno „Predosećanje građanskog rata“, podržava Franka, čak biva zbog toga odlikovan. Na suprot tome, po narudžbini španske vlade u izgnanstvu Pikaso i Miro učestvuju na Svetskoj izložbi u Parizu, 1937. godine. U španskom paviljonu njih dvoijica su izveli i izložili monumentalne slike sa jasnim angažovanim stavovima. Pre toga, duboko proživljavajući građanski rat u svojoj zemlji, Pikaso je uradio dve serije bakropisa „Frankov san i laž“, koji po snažnoj ekspresiji i kritičkom tonu podsećaju na Gojin grafički ciklus „Los Kaprichos“. Svoj politički stav on je potvrdio i članstvom u Komunističkoj partiji Francuske... Iste te 1937. godine Huan Miro je uradio seriju plakata za Špansku republiku.

Posle svih istorijskih zbivanja, te posle svojih revolucionarnih umetničkih misija i direktnog učestvovanja u umetničkim pokretima poput fovizma, kubizma i nadrealizma, trojica velikana u zrelim stvaralačkim godinama napuštaju Pariz.

Dali tokom 1938. odlazi na dve godine u Italiju a 1940. godine u Njujork. Odatle će se 1949. godine konačno vratiti u Španiju, u Port Ligat blizu rodnog Figuerasa. Miro se usred razbuktalog Drugog svetskog rata, 1942. godine, takođe vraća u domovinu - prvo u Barcelonu da bi se potom konačno nastanio u Palma de Majorki. Pablo Pikaso se iz Pariza, 1946. godine, preseljava na francusku Azurnu obalu u Valori blizu Kana, jedno vreme živi i bavi se skulpturom u dvorcu Voveran na severnoj padini „Sezanovog“ brda Sent-Viktoar, a potom se vraća na more u Mužen blizu Kana. U tim novim ambijentima sva troijica su izuzetno aktivna, plodonosna a njihova interesovanja su se proširila te su se uz slikarstvo, intenzivno bavili skulkturom, grafikom, tapiserijom. Sva trojica su bili dugog veka – Pikaso je živeo 92, Miro 90 a Dali 85 godina... Interesantno je da je Pikaso pune 73. godine živeo u Francuskoj i nikada se nije konačno vratio u svoju domovinu.
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2017
Sadržaji Art magazina - Top 15
♥ Vesti, izložbe i reportaže: Najveći broj ocena
♣ Vesti, izložbe i reportaže: Najveći rejting
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. "Indeks art centar" u Njujorku, u Sjedinjenim Američkim Državama, uz redovne...
GROCKA. Galerijski prostor Centra za kulturu Grocka, Rančićeva kuća, pdredstavlja od 26. maja do ...
NIŠ. U Salonu 77, izložbenom prostoru u tvrđavi Savremene gaerije Niš, od 11. do...
VENECIJA. Najboljim paviljonom na 57. Bijenalu umetnosti u Veneciji proglašen je nemački,...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Iz arhive art događaja
Mali likovni salon, Novi Sad. 3 - 22. februar 2010.
Na slikama Darka Malenice...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 6 - 18. april 2009.
U izloženom ciklusu akvarela situirane...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Maj 2004.
Rajić...
Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, Novi Sad. 20. septembar - 2. decembar 2007.
Postavka...
Savremena galerija, Zrenjanin. 3 - 21. novembar 2008.
Koristeći tradicionalnu tehniku,...
Galerija Dvorište, Pančevo. April 2007.
Sve u svemu, reč je o opusu crtačkog...
Konkordija, stara Pčelarska banka, Apoteka na stepenicama, Vršac. Jul - avgust...
Reportaže
  • ImageGalerija savremene likovne umetnosti u Nišu organizovala je i ove godine likovnu koloniju Sićevo od 1. do 10. septembra 2010. godine. Ovogodišnja Kolonija ima 12 učesnika: prof. Čedomir Vasić, Uroš Đurić, Miron Mutaović, Aleksej Daniel Đermanović…
Knjige i časopisi
  • ImageKako god pisali, rukom, pisaćom mašinom, kompjuterom, na početku je pred nama ona gola hartija, ili prazan ekran. Vetar smisla seje pismena, niknu tekstovi  i na kraju sklope se knjige ili, u našem slučaju, časopis. Nadamo…
Intervjui
  • ImageMartin Lisardi je direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu. Art brut je ono što prethodi konceptu, umetničkom angažmanu. To je umetnost koja nema tržišnu vrednost, koja ne traži društveno priznanje. Marginalna umetnost, na francuskom art brut…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom