Lazar Vozarevic, Oplakivanje Hrista. Foto: Galerija Matice srpske

Završetak poslova oko transformacije ustanove i konačne rekonstrukcije zgrade ovom stalnom postavkom GMS, po rečima upravnice dr Tijane Palkovljević Bugarski, zaokružuje sva nastojanja da u ovoj jubilarnoj godini ponudi publici i drugačije, savremenije, modernije tumačenje umetnosti 20. veka. U ovoj godini fond GMS obogaćen je i izuzetnom umetničkom kolekcijom kompanije "Tarket", a dve slike iz te zbirke "Pompeji" Nadežde Petrović i "Durmitor" Petra Lubarde su se našle i u novoj stalnoj postavci, što govori i o vrednosti ovog poklona za samu ustanovu, ali i srpsku kulturu. Galerija, po rečima upravnice smisleno vodi i politiku akvizicije tako da je u stalnoj postavci i nova slika koju su kupili ove godine "Krovovi" Peđe Milosavljevića, prvo delo ovog umetnika u kolekciji GMS.

Autorka izložbe dr Lidija Merenik, profesorka na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakultetu u Beogradu, sa saradnicama kustoskinjama GMS Ksenijom Plećaš i Mirjanom Brmbotom, opredelila se da modernu srpsku umetnost predstavi kroz više od 50 dela istaknutih stvaralaca od oko 4.000 radova koji čine zbirku 20. veka.

"Jedan od ciljeva postavke je da se skrene pažnja na činjenicu da je u jedom trenutku, naročito posle 1958. i prve postavake moderne umetnosti, 20. vek počeo da ulazi na velika vrata u Galeriju Matice srpske koja je znamenita po svojim slikama 18. i 19. Veka", kaže Lidija Merenik.

"Hteli smo da skrenemo pažnju i na rad Milivoja Nikolajevića i drugih poslenika ove ustanove koji su započeli sistematično otkupljivanje dela moderene umetnosti. Ovu postavku razlikuje od prethodne dve posvećene 20. veku i to što je uvedena umetnost nastala posle 1950."

Modernizam je krovni pojam, kako objašnjava autorka postavke, unutar koga se razvija veliki broj poetika, stilova, jezika, govora, pristupa definiciji modernosti i modernog stila u umetnosti. S druge strane tog najšire shvaćenog pojma modernizma stoje i kritički govori prema vladajućem trendu. Lidija Merenik se odlučila da niz koji je predstavila ne bude striktno hronološki, niti stilski konsekventan, već se bavi različitim tipovima mišljenja o modernoj slici. Na izložbi su predstavljena, između ostalih, dela Šumanovića, Dobrovića, Omčikusa, Šerbana, Konjovića, Miće Popovića, Boškana, Ćelića, Branka Protića, Vozarevića.

Posebno poglavlje je posvećeno autoportretu i intimnom identitetu umetnika u modernizmu među kojima su dela Josića, Konjovića, Pomorišca, Grdana, Šerbana, Paje Jovanovića, Šuputa. Upravnica GMS skreće pažnju i na paralelno izlaganje vojvođanskih umetnika iz pedesetih godina, među kojima su između ostalih Boško Petrović i Ankica Oprešnik, sa priznatim nacionalnim slikarima, smatrajući da je obaveza Galerije Matice srpske da pokaže da su umetnici koji su stvarali na ovim prostorima dali pođednako velik doprinos razvoju modernističkih ideja u drugoj polovni 20. veka.

Novu stalnu postavku autorka je predstavila i kao brzo putovanje od 1907. do 1968. i destrukcije slike putem enformela kod Miće Popovića tokom koga se obrnuo veliki i značajan krug iskušavanja stilova, ideja, poetika, estetika i narativa samih umetnika. Taj vratolomni put, po rečima Lidije Merenik nije pravolinijski, nego je kako je govorio Borhes put sa stazama koje se račvaju. Stoga današnji umetnički materijal, kako iz prve, tako i iz druge polovine prošlog veka, čini suvislu, premda još nedovoljno zaokruženu, ali dovoljno jasnu celinu koja je u stanju da, putem postavke, mapira najvažnije tačke razvoja moderne i savremene umetnosti tokom proteklog veka.

Stalnu postavku prati vodič u kome je autorka Lidija Merenik objasnila koncept izložbe, istoriju stvaranja zbirki moderne umetnosti GMS i predstavila nov način izlaganja, tumačenja, polemisanja i razumevanja razvoja srpske moderne umetnosti 20. veka.

Izvor: Dnevnik, N. Popov