"Dobili su je, svojevremeno, moji profesori, a potom i brojne kolege čijim se izložbama radujem i koje naročito cenim i volim. Posebno mi je drago što sam nagradu dobio za izložbu koja se održava u Umetničkoj galeriji Nadežda Petrović koja je svakako najvažniji punkt savremene umetnosti južno od Beograda i mesto za koje sam posebno vezan", rekao je Prodanović, čija je izložba otvorena od 16. decembra 2017. do 26. januara 2018.

Ocenjući da je prošle godine, kao i u nekoliko prethodnih, likovna scena bila veoma dinamična i raznovrsna, te da su se u užem izboru našle mnoge postavke koje zaslužuju da budu nagrađene, Prodanović je naveo da je izložbu "Genus – porodične priče" dugo odlagao i da je podrazumevala kompleksno istraživanje i pronalaženje pravog jezika, u ovom slučaju to su pokretne slike, video... U prevazilaženju tehničkih poteškoća i savladavanju tog novog jezika pomogle su mu  mlade kolege Danilo Krstajić, Aleksandra Jovanić, Filip Čekić i Svetlana Volic, čija je izložba u Salonu MSU u Beogradu jedna od onih po kojima će pamtiti prethodnu godinu.

O Politikinoj nagradi je većinom glasova odlučio žiri koji su činili kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu Zoran Erić (predsednik), istoričar umetnosti Radonja Leposavić, istoričar umetnosti i kustos galerije Remont u Beogradu Miroslav Karić, umetnica Anica Vučetić, dobitnica Politikine nagrade 2008. godine, i urednica Kulturnog dodatka "Politike" Marija Đorđević.

U obraloženju žirija navedeno je da izložba "Genus – porodične priče", osmišljena za Galeriju "Nadežda Petrović", sublimira sve ključne odlike Prodanovićevog stvaralaštvaa. "Poznavalac istorije i nadasve vrstan pripovedač, Prodanović je u seriji radova pokazao svu kompleksnost i slojevitost – kako medijsku, tako i značenjsku – izuzetno profilisanog umetničkog izraza. Istražujući i od fragmenata rekonstruišući 'male' porodične narative, umetnik uz karakterističnu upotrebu metafora i indirektnog govora upisuje i prepliće istoriju svojih predaka s 'velikim' istorijskim događajima, ratovima, smenama dinastija, epohalnim i civilizacijskim raskršćima kroz koje se njegova pordoica kretala po srednjoevropskom geografskom prostoru. Sva njihova dela, herojstva, pogibije, seobe, zapisi, kućni predmeti, polazište su za umetnika – sada u ulozi 'porodičnog hroničara' – da prevede  i pretoči te pripovesti u raznorodne umetničke iskaze, čija se istorijska matrica jasno iščitava i evokativno govori i o našem današnjem društvu", naveo je žiri.

U središtu izložbe je porodični narativ stavljen u kontekst epohalnih istorijskih događaja, kao što su kraj dinastije Obrenović, Prvi svetski rat, ratovi Marije Terezije za austrijsko nasleđe, ulazak srpskog naroda u srednjovevropsku civilizaciju… Povod za sastavljanje fragmenata rasute porodične istorije je davni susret 14-godišnjeg Milete sa Milošem Crnjanskim, baš u galeriji “Nadežda Petrović”, gde ga je na uručenje Disove nagrade doveo otac.

Osim Crnjanskog, junaci te storije su Mihailo Prodanović, heroj u ratu za austrijsko nasleđe 1740-1748, ovenčan priznanjem iz ruku carice Marije Terezije lično, zatim bliži predak Zdravko Prodanović, deda-stric koji je predvideo smrt svog brata na Ceru, porcelanska kraljevska šoljica preživela u porodičnoj zaostavštini kao sećanje i pouka o varljivosti vlasti i vernosti podanika…

Mileta Prodanović je rođen 1959. godine u Beogradu. Završio je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, na kojem je magistrirao i doktorirao. Specijalizaciju je završio na Kraljevskom koledžu u Londonu.

Izvor: SEEcult