Tokom prvih deset godina u novom veku, Slobodan Maldi­ni je razvio veliku internet mrežu i jednu zavidnu produkciju knjiga, projekata i angažovanih intervencija, kao nezavisan autorski rad sistematski prezentiran na ličnim blogovima i dostupan svakom korisniku. Po svom kreativnom opsegu, Maldini je postao produktivni fenomen, sublimirana ele­ktronska mašina, gde se pitanje brzine promena inter­netskih funkcija može meriti brzinom ideja koje je ovaj autor unosio u protok otvorene elektronske komunikacije.

Njegove misaone i vizionarne projekcije mogu se uporedi­ti jedino sa Antoniom Sant’Elijom, arhitektonskim genijem na početku 20-og veka i njegovim arhitektonskim mani­festom futurizma kojim se "afirmišu sloboda reči, plastični dinamizam, muzika bez kvadrature i umetnost buke... deklarativno protiv kukavičluka tradicionalista".

Ova paralela nije slučajna jer i po liku i po projektima postoje neverovatne sličnosti, kao i u izboru filozofskih i klasičnih uzora, jedino što Sant’Elia pripada vremenu "Ar Nuvoa" i ranog modernizma, dok Maldini kao jedan od predstavnika "Novog pokreta" osamdesetih inauguriše postmoderne pojave do novih dinamičkih i transformabil­nih prostornih konstrukcija na početku 21-og veka.

Maldinijevi radovi sadrže projekte prostornih arhitekton­skih sklopova spomenika, hramova, kuća, urbanih celina, veduta i šetališta, višedimenzionalnih tvorevenia različitih profila, u pokretu, sklapanju i rasklapanju, u promenama rakursa nivoa i pozicioniranja stanja lebdenja, kretanja ili fiksiranja bazičnih tačaka u izabranom prostornom okruženju. Ova prostorna, anti-gravitaciona arhitektura, po svojoj strukturi projekata za poneti je dostupna i funk­cionalna u svakom svom elementu, svim potencijalnim konzumentima i fanovima.

Kod Maldinija postoje faze pisanja knjiga i faze projekata, a najčešće tematskih i kritičkih intervencija, vizuelnog in­terferiranja slika iz oblasti kulture, dizajna, stripa, porno i pank neoarhtekture, brendiranja, hipo-mikro staništa... kao aktivan stav i upozorenje. Stoga, izložba obuhvata i sve "marginalne" teme koje autor smatra važnim da se istakne društvena hipokrizija i nedoslednost socijalnih i kulturnih programa.

Maldini pripada kategoriji negraditelja, smelih i nemir­ljivih arhitekata... od kojih ostaju projekti i tek po koji for­malni trag. Tako su spomenici na Kosovu u Klini, Istoku i Kačaniku početkom ’90-tih srušeni. Mada, to ne um­anjuje značaj svih inovacija i doprinosa ovog arhitekte, njegov senzibilirani duhovni prostor, perceptilnu moć i viziju novih dimenzija graditeljstva "širokih, multi-liveli­sanih, interkonektovanih i integrisanih urbanih spojeva dizajniranih oko - života - grada". (A. Sant’Elija)

Biljana Tomić