CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
20 godina Art magazina

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Digital Art 09
Digital Art 03
Noć muzeja 2010
Noć muzeja 2012
Terra 26
Noć muzeja 2013
Noć muzeja 2007

Sponzor rubrike
Katarina Šević i Gergely László - Opomena Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageNOVI SAD. Muzej savremene umetnosti Vojvodine predstavlja od 1. marta do 1. aprila 2018. izložbu pod nazivom "Opomena". Katarina Šević i Gergely László (član kolektiva Techica Schweiz) sarađivali su u više navrata. Svoje projekte realizuju u vidu grupa objekata, propraćenih performansima u kombinaciji sa tekstom i naracijom. Pokreću ih dihotomije u savremenom društvu, a njihovi umetnički postupci zasnivaju se na složenim procesima u radu i povremenom korišćenju arhivskog materijala. Zanimaju ih alternativni vidovi razumevanja stvari, njihovi radovi sadrže kritički i politički potencijal.Image

Image

U svom radu istražuju načine na koje koegzistiraju različiti glasovi, koristeći priče o sukobima između društva i pojedinca. U svojim performansima eksperimentišu sa stilizovanim formatima, i tradicijama, počev od tableux vivantes, preko komedije, antičkih horova, sve do amaterskih skečeva, u kojima likovi preuzimaju simbolične uloge.

Uporedo sa istraživanjima i performansima baziranim na tekstu, oni takođe kreiraju objekte od kojih mnogi mogu da se nose ili koriste na druge načine, tako da funkcionišu kao kostimi i rekviziti. Prilikom dizajniranja tih objekata, umetnici koriste formalno kolažiranje, uz kombinovanje citata iz različitih perioda, estetika i funkcija.

"Stummer Diener" (2013-2014) je objekat, ali istovremeno i predmet sa kojim se izvodi kontinualni performativni čin sa sedam učesnika koji čine hor. Hor stoji u krugu oko objekta i ritualno ponavlja odabrane delove iz izloženih knjiga u obliku upozorenja koja se neprestano ponavljaju. Rad se bazira na drami Maksa Friša iz 1958. Biederman und die Brandstifter (Gospodin Bidermajer i piromani). Preuzeti tekstovi predstavljaju citate iz drame: sedam odabranih upozorenja od strane sedmorice vatrogasaca, koji sačinjavaju hor sposoban jedino da upućuje upozorenja, ali ne i da ugasi požar.

Oblik, proporcije, materijal i boja objekta – drugim rečima dizajn – kao i sam naziv objekta, "Stummer Diener" (u prevodu nemi služitelj), potiče od vrste nameštaja koji je postao omiljen u domovima srednje klase koja je bila u usponu tokom perioda bidermajer. "Stummer Diener" je podsetnik na stil, oblik života i opšteg raspoloženja, nastalih zahvaljujući bogatstvu buržoazije za vreme perioda Restauracije pod vlašću Meterniha1 između 1815. godine, koja označava kraj Napoleonskih ratova i revolucije iz 1848. Mada se njegovi ekvivalenti mogu naći u Engleskoj, Francuskoj i Skandinaviji, termin bidermajer se posebno koristi za stil korišćen na teritoriji Srednje Evrope, u to vreme pod nemačkim uticajem. Otuda predstavlja odliku koja čini identiteski osnov koji i danas povezuje zemlje iz ovog regiona.

Rad "Stummer Diener" citira Friša koji je u svojoj drami stvorio vanvremensko građansko okruženje u kojem strah od promene, dvoličnost i kratkovidost blokiraju glas razuma. Jedina istorijska referenca koja je skrivena u naslovu komada Gospodin Bidermajer i piromani2 upućuje na stanje nesvesnosti i pasivnosti među vladajućim segmentima društva koje se ispoljava tokom bidermajer perioda, stanje koje se neprekidno obnavlja i održava u ciklusu revolucija i restauracija sve do današnjih dana. Otuda se Stummer Diener može primeniti u bilo kom građanskom okruženju, u Berlinu baš kao i u Budmpešti, Beču i Novom Sadu, kao svedočanstvo da se era bidermajera nikad nije završila.

"U svojim ranijim radovima Šević i László koristili su različite vrste pozornica i načina za izvođenje svojih ranijih radova, ali nikad do sada (Opomena (The Curfew / A Csendrendelet), 2017) ulicu. U ovom slučaju ulica postaje pozornica na kojoj se ponovo izvodi stari performativni oblik koji vodi poreklo od groteske i grammelot-a, tako da istorijske reference imaju prevagu nad estetskim i umetničkim karakterom projekta."3

Ulično pozorište – performans organizovana na ulicama Budimpešte4 – Opomena – predstavlja alternativnu formu uličnih demonstracija. Grupa izvođača krstari ulicama Budimpešte. Pred sobom guraju tri metra visok multiplejerski megafon u obliku jajeta. Zaustavljaju se na prometnim javnim trgovima i izvode svoj komad horski izgovarajući tekst o preobražaju jedne grupe čuvara obezbeđenja. U pomoć im pritiče magično jaje u kojem se reči rađaju i pojačavaju. Koristeći se sredstvima iz različitih tradicija i oblika uličnog teatra, kao što su groteska i humor, performans teži da veliča slobodu izražavanja i neustrašivost, dejstvujući protiv opšteg raspoloženja političke i građanske frustracije i pasivnosti.

U komadu, grupa obučena u kožne kostime (koji podsećaju na prsluke čuvara bezbednosti) patroliše gradskim trgovima, tražeći glasne pojedince (koji nose kožne maske) i ućutkava ih grotesknim pokretima koji simbolišu moć. Iznenada zapažaju neobičan predmet višega reda – ogromno Jaje – i postaju svesni da ono transformiše i pojačava njihove misli i glasove. Koristeći Jaje oni pričaju priču o svojoj samospoznaji i transformaciji. "Radi se o onom delu realnosti koja može da se ostvari samo u komadu, u bajci, u komediji." (5) U formi govornog hora oni recituju tekst (pesmu) koji je specijalno za The Curfew napisao savremeni pesnik Krisztián Peer. Tekst je aranžirala u obliku fuge kompozitorka Dóra Halas, tako da se mnogi slojevi teksta izgovaraju paralelnim glasovima.

"The Curfew ima čvrstu koreografiju, jasne istorijske reference na tradiciju komedije del arte, prikazujući tragično u formi komičnog i grotesknog, koristeći topose "maske" i "kostima", krećući se od antičkog teatra, preko renesanse sve do današnjih dana, prikazujući jedan ikonografski sadržajan motiv – Jaje – u novom obliku , novoj formi."

1 Klemens Menzel von Meternich bio je austrijski diplomata i državnik od 1808. do 1848. Pod njegovim rukovođenjem sprovođen je Karslbadski dekret (1819) kojim je formulisan program za gušenje nacionalnih i slobodarskih pokreta na teritoriji Nemačke konfederacije koja je objedinjavala sve zemlje nemačkog govornog područja, a koja se danas označava kao Centralna Evropa.
2 Nemačka reč bider (bieder) je pridev koji se uglavnom koristio tokom 19. veka da označi plebejski i dosadni život niže srednje klase.
3 Kata Krasznohorkai, Marching on the streets is saying it – only louder! Archive Journal, January-February 2018, Archive Kabinett, Berlin.
4 Projekat je realizovan u Budimpešti u okviru programa OFF-Biennale Budapest, 2017.
5 Kata Krasznohorkai, op. cit.

Kustoskinje su Sanja Kojić Mladenov, Tijana Filipov. Izložba se realizuje u okviru međunarodnog projekta RISK CHANGE (RIZIKUJ PROMENE), podržanog od strane programa Evropske Unije "Kreativna Evropa".

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2017
Sadržaji Art magazina - Top 15
♥ Vesti, izložbe i reportaže: Najveći broj ocena
♣ Vesti, izložbe i reportaže: Najveći rejting
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
ZAGREB. Galerija Prica u Samoboru predstavlja od 5. septembra do 8. oktobra 2017. četvrti...
NOVI SAD. Kafe-Galerija "Izba" predstavlja 13. oktobra 2017, sa početkom u 19. časova,...
BEOGRAD. Tradicionalna manifestacija Noć muzeja će, 15. put, biti održana 19. maja 2018, a ...
Leonardo da Vinči, Vilem de Kuning, Pol Gogen, Pol Sezan, Džekson Polok, Mark Rotko, Rembrant,...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Iz arhive art događaja
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. 3 - 26. oktobar 2014.
Izložba pod...
Savremena galerija, Zrenjanin. 9 - 21. mart 2009.
Evidentno je da od sredine XX veka...
Centar za vizuelnu kulturu "Zlatno oko", Novi Sad. Maj 2007.
Ova izložba...
Art klinika - Šok galerija, Novi Sad. 10 - 17. jul 2007.
Fotografije koje čine...
Foto, kono i video savez Vojvodine, Novi Sad. Septembar - oktobar 2006.
Štefan...
Daegu (Republika Koreja). Januar 2006.
U južnokorejskom gradu Daegu-u, trećem po...
Galerija savremene umetnosti, Pančevo. 11 - 27. januar 2011.
Neposrednost i otvorenost...
Reportaže
  • ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. Galerija Dina Vierny priredila je izložbu povodom obeležavanja sedamdesetogodišnjice postojanja galerije i u čast osnivača Dine Vierny. Izložba traje od 25. januara do 25. marta 2017. godine.
Knjige i časopisi
  • ImageNekoliko puta sam spremajući ovaj broj časopisa saradnicima i sagovornicima umesto reči bibliografija Gradine upotrebio reči biobibliografija Gradine i biografija Gradine.  Ovi lapsusi su me naveli na razmišljanje koliko život časopisa liči na život čoveka? Likovni…
Intervjui
  • ImageMultimedijalni umetnik, likovni kritičar i publicista Andrej Tišma rođen je u Novom Sadu 1952. godine, Akademiju lepih umetnosti u Pragu završio je '76, a još u vreme studija počinje da se bavi mail-artom, koji će ga…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom