Koristi medij filma, skulpture i crteža te niz aktivnosti i metoda u građenju narativa sa fokusom na formate instalacije, muzeja i arhiva. Fužinato se u svojim radovima bavi stvarnim događajima i motivima, međutim koristi se spekulacijom i fikcijom u njihovoj obradi i prezentaciji. Radovi i metode koje odabira često odstupaju od centralnih narativa i govore o marginalnim statusima stvari i bića. Projekti na kojima radi su dugotrajni i multimedijalni projekti sa složenim ishodom koji ohrabruju gledaoce da razmotre mehanizme snage upisane u prikazane slike naših kultura.

Izložba pod nazivom "Deo nečega većeg i boljeg od tebe" postavljena je u Umetničkom prostoru U10 kao post facto situacija – nakon što se sve desilo. Posjetilac koji dolazi na već završen proces (u ulozi zakašnjelog aktera) posmatra radove sa vremenske i autorske distance. Upravo ovi momenti u kojima publika nije sigurna i umetnica priznaje da ne zna dovoljno nastaje presek u kome je moguće čitati osnovnu ideju izložbe. Umjetnica preispituje odnos autorstva i publike koja neminovno kroji i oblikuje izložene objekte te utiče na njihovo ponašanje. Radovi se temelje na velikoj količini informacija destilovanih u fragmente i vizuelne zabeleške određenih mesta i događaja. Format izložbe i izlaganja je ovde shvaćen kao izazov. Fužinato ne preispituje i ne kritikuje samo izlagačke forme sistema umetnosti, već se i sadržajno referiše na završene procese i istorijske događaje čija rezonanca se i dalje upliće i "vibrira" u aktuelnom vremenu.

Koristeći crtež kao alatku produženog mišljenja, video kao (fiktivni esej) i dokumentaciju izmišljene realnosti, Fužinato stvara konstalaciju radova koji predstavljaju zabeleške intimnog i subjektivnog. Međutim, pri pažljivijem sagledavanju izložbe moguće je uočiti "zajedničke slike" koje su uticale na stvaranje kolektivnih slika.

Postavlja se pitanje u kojoj meri autentična sećanja čine deo zajedničkih ideja i obrnuto. U kojoj meri se vrline slobodnog subjekta zasniva na sopstvenim, autentičnim Idejama? Ako se po ko zna koji put ponovo zapitamo zašto uopšte izlagati, odgovor bi mogao ležati u lokalnom kontekstu – radi upoređivanja zajedničkih parametara, shvatanja individualne pozicije u odnosu na druge i postavljanja pitanja – Šta nam se zapravo desilo?

Vođenje i razgovor o izložbi će se održati u subotu, 3. marta 2018. u 19 časova. Postavku će predstaviti umetnica.