 Klub / Galerija "Izba", Novi Sad. Februar 2006.
Ono što Leitner radi je bliže analognom razgledanju razlika koje sadrže tipografiju, materijale i boje koji se koriste u specifičnim socijalnim i političkim okruženjima i koji utiču na živote i ponašanje ljudi ispod gomile iskazanih putokaza sa njihovim promenljivim porukama. Leitner ne promišlja kao Roland Barthes, ali u njegovom subjektivnom maniru postoji sličan deo.
  
Mi živimo u jednoj imperiji znakova. Reklame, natpisi i javne slike određuju mesta gde živimo i dišemo. Danas to nije ništa više od javnog prostora koji je otvoren za interpretaciju i predstavlja zonu debate kao kod starog Grka Agore. Mi kao ljudska bića ugušeni smo ideologijom pritisaka komercijalnog sveta koji pokušava ostaviti snažan uticaj na podsvest prolaznih masa.
Sa druge strane slikovito prikazivanje protivrečnih fokusnih tačaka gradskog života razvija svoju sopstvenu magičnu poetiku, raspored svetla i senke, formi i boja, dijalektiku zavođenja i poricanja. Ova podvojenost privlači pažnju fotografa Paul Albert Leitner-a, koji je sezonski putnik i pokušava da dešifruje zagonetano "naređujemo, zapovedamo" carstvo vrednosti na svetskoj skali.
Ono što Leitner radi je bliže analognom razgledanju razlika koje sadrže tipografiju, materijale i boje koji se koriste u specifičnim socijalnim i političkim okruženjima i koji utiču na živote i ponašanje ljudi ispod gomile iskazanih putokaza sa njihovim promenljivim porukama. Leitner ne promišlja kao Roland Barthes, ali u njegovom subjektivnom maniru postoji sličan deo. Njegov rad o znacima i reklamama razlikuje se od bilo kog dimenzionalnog čitanja javnog jezika Meta - poezija.
U njegovom promišljanju vizuelni "tekstovi" proizilaze iz kultura različitosti kao što su Rumunija, Argentina, Kuba i SAD. On otvara sobu za metaforu i imaginaciju. Pre nego da podredi svoju viziju pod dosadno značenje dobro definisanog sadržaja, on voli da prelazi na značenje kao vizionarski surfer opremljen prodornom optikom. Leitner je ultimativan vizualni navigator koji pregovara i balansira kontaradikcije savremenog života i njegovo komercijalno predstavljanje kroz svoju radnu spravu, Canon AE 1-camera. Kao što je i Henri Cartier-Bresson rekao: "U fotografiji mala stvara može biti velika stvar. Mali ljudski detalj može postati lajtmotiv."
Thomas Miessgang,
kustos
Paul Albert Leitner je rođen u Jenbachu (Austrija) 1957. Posle tri godine studiranja komercijalne fotografije, Leitner svoju pažnju usmerava ka umetničkoj fotografiji. Slobodan je umetnik od 1986. S uspehom izlagao u Insbruku, Gracu, Salcburgu, Beču, Frankfurtu, Bremenu, Bolzanu, Torinu, Dakaru, Andelbusu, Varšavi i Helsinkiju. Dobitnik je školarine za fotografiju Saveznog ministarstva za umetnost, 1986/87, školarine i nagrade za fotografiju Saveznog ministarstva za umetnost, Rim - 1988, Rupertinum nagrade za fotografiju, 1995, školarine Saveznog ministarstva za nauku i kulturu, Pariz - 1997, Großes Kunststipendium 2002 des Landes Tirol, 2003 Auslandsstipendium des Bundes für Fotografie Atelier New York (Kunstsektion des Bundeskanzleramtes). Živi i radi u Beču. |
U Moskovskom muzeju savremene umetnosti na Petrovki, sa velikom pompom i reklamom, priređena je dosad najveća retrospektiva Aleksandre Aleksandrovne Ekster (1882 - 1949), svetske dame ili, kako su je posle jedne njene izložbe u Njujorku nazvali,…
Učesnici: Zoran Janjetov, Osvaldo Viola, Luigi Siniscalchi, Robert Ariail, Dragan Bosnić, Bartosz Sztybor & Andrew Tkalenko, Adriano Perez, Yuko Shimizu, Bill Mayer, Corrado Mastantuono, Juan Bobillo, Bartolome Segui, Eugenia Monti, Dobrosav Bob Živković, Lubomir Arsov, Silvio…
Vajar Igor Antić, Novosađanin koji živi i radi u Parizu već 26 godina, upravo se na kikindskom 35. internacionalnom simpozijumu "Terra" prvi put upustio u rad s glinom. Pariz mu je zanimljiv zato što ljudi tamo…
