Žan Fotrije je malo poznat široj javnosti, ali predstavlja jednog od važnih slikara XX veka. Ova izložba je i neka vrsta širenja umetničih pogleda ljubitelja umetnosti.

S druge strane i umetnički krugovi zapostavili su radove Žana Fotrijea, iako je začetnik neformalne umetnosti (enformel) i jedan od njenih značajnih predstavnika. Njegova dela retko su  izlagana te je ova izložba dobar način da se iznova sagleda mesto i vrednost njegovih radova u istoriji umetnosti.

Pre ove izložbe, Fotrije je izlagan retrospektivnom izložbom u Parizu skoro pre 30 godina (1989). Za života održana je prva retrospektivna izložba (1964) u čijoj postavci je učestvovao i Fotrije nakon što je poklonio svoja dela Muzeju savremene umetnosti.

Žan Fotrije se školovao u Londonu. 1912, sa 14 godina, primljen je na Royal Academy of art koju napušta i prelazi u Slade Schoole of fine art. Veliki uticaj na njega imalo je slikarstvo slavnog slikara Vilijama Tarnera. Po povratku u Pariz započinje svoju slikarsku karijeru. Od 1920-e pojavljuju se njegova prva platna ali i gravure koje će značajno podstaći i novine koje unosi u svoje slikarsko stvalaštvo.

Izložba "Materija i svetlost" prati njegovo stvaralaštvo od samih početaka, ukazujujući na različite  periode stvaranja  kroz koje Fotrije stasava u snažnu slikarsku ličnost koja ima svoj jedinstven put:

1. Počeci 1922-1925

Fotrije eksperimentiše, jednovremeno slika platna, radi gravure na drvetu i litografiju. Njegova platna karakteriše sarkastični realizam, divlje i nemilosrdno iznosi na površinu realno viđenje objekata i tema koje slika. Nema ulešavanja već isticanja "ružnoće" koju zapravo i ne treba prikrivati. Uglavnom slika teme iz života skromnih ljudi poput slike "Stanovnici Taylora". Slikajući suvenir  sa njegogovog boravka na planini koristi neku vrstu primitivnog slikanja koji se poklapa sa "ružnoćom" suvenira. Slikajući "Tri stare žene" (1923) koje su pacijentkinje bolniceiz Salpentriera  insistira na njihovim crtama lica, a ruke uvećava. Time se dobija utisak oštrine i dubine. Na isti način slika i druge portrete. Njegova devojka Andree Pierson  inspiriše ga da započne slikanje nagih tela (1925). Tako će polako početi da nam otkriva svoj erotski univerzum. Fotrije ni na svojim počecima slikarskog stvaralaštva nema prisustva postimpresionizma, neoklasicizma, niti tada aktuelnog, avangardnog kubizma. Njenu je bliža tama flamanskog slikarsva ali i uticaj koji je na njega izvršio njegov profesor i prijatelj Walter Sickert.

2. Crni period 1926-1927

Nakon svog boravka na Alpima (1926) okreće se slikanju pejzaža, planinskih predela, glečera... Slike ostavljaju snažan utisak na posmatrača, jer su naslikane sa retko viđenim intenzitetom. Njegov odnos prema materiji i svetlosti najavljuje tzv. crni period. Jedinstven je u takvom slikarskom kazivanju: slika mrtvu prirodu, predmet smešta u unutrašnjost slike nagoveštavajući veliku dubinu. Objekti su obrađeni frontalno, nekad brutalno a nekad rafinirano uz pomoć tamnih otisaka, mrlja u monohromu. Počinje da obradjuje istu temu u serijama, a jedna od čuvenijih je serija Nus noir (nage crne žene). Serija nagih crnih žena u svojim varijantama daje puniju sliku njegovog bogatog doživljaja erotike.

3. Port-Cros 1928

Fotrije napušta dominaciju crnog i kreće ka sivom već 1927, a od 1928, nakon boravka u Port-Crosu, značajno osvetljava paletu i koristi još deblje namaze boja. Tako slika i svoje remek delo "Šuma": stabla gube svoju materijalnost razdvojena hladnom masom žute boje dok se u vrhovima drveća slobodna linija pretvara u arabesku.

4. Ilustracija za Danteov "Pakao" i pejzaži (1928-1940)

Fotrije dobija narudžbinu (1928)od izdavačke kuće Gallimard da radi ilustraciju za Danteov "Pakao". Preporučio ga je Andre Malro. Radio je temeljno litografije za ovaj projekat sam birajući stihove koji su bili podsticaj za njegovo nadahnuće. Projekat nije završen jer je Gallimard odustao od projekta. Na žalost, većina Fotrijeovih radova je izgubljena. Ono što je ostalo pokazuje sa koliko je mašte, u ovoj tehnici, uspevao da izazove jezu zamišljenog pakla svojim dezintegrisanim figurama.

Fotrije će do 1940-e uraditi veći broj pejzaža. Većina njegovih dela nije datirana te je teško znati kad su nastala. Često slika na papiru u malom formatu sve više se udaljavajući od naturalističke prezentacije prirode. "Mali pejzaž" iz 1940. svedoči koliko ga oduševljava i koliko mu je važna dezintegracija kontrura kroz slobodnu liniju.

5. Crteži 1930-1960

Crtež i pastel su bliski Fotrijeu, ali tek od 1942-e počinje sa intenzivnijim radom. Tada dobija narudžbine da ilustruje pesmu "Lespugue" od Roberta Ganzoa i ilustraciju za delo "Madame Edwarda et l`alleluiah" od Georgesa Bataillea.

6. Godine tranzicije 1930-1940

Ekonomska kriza 1929-e dovela je do kraha i na tržištu umetničkih dela. Fotrije više ne može da živi od prodaje svojih dela. 1936-e primoran je da napusti Pariz. Odlazi na Alpe gde radi kao učitelj skijanja, a uz to radi organizacione poslove pri hotelu. Fotrije nema atelje, ima manje vremena koje može da posveti slikarsvu, ali ga ne napušta. U oskudici, on razmišlja o procesu usavršavanja i pronalaženja novih tehnika slikanja: slika na papiru, a potom papire lepi na platno; na platna nanosi masu gipsa a potom slika četkicom (npr. "Les Deux Pichet" 1939).
Od 30-ih godina vraća se i skulpturi. Skulptura "Žene koje stoje" iz 1935-e i svojim dimenzijama ukazuje na značaj koji Fotrije daje ženskom telu.

7. Novo slikanje – "Taoci" 1940-1945

Fotrije slika čuvene "Taoce". Na platno nanosi nožem ili špaklom belu masu koju slobodno modelira. Na takvoj podlozi četkicom slika lica taoca (gestapovi zarobljenici) samo u konturama.Lepota i neobičnost ovog platna privlači pažnju svakog posmatrača. Svako oseti dubinu mučnine koju taoci nose u sebi. U ratnom periodu slikaćei pejzaže, mrtvu prirodu, naga tela... ali sa novim transformacijama. Njegov pokret jejoš slobodniji i smeliji, ponekad je vučen podsvesnim automatizmom, nekad strašću, nežnošću...

8. Predmeti 1948-1955

U ovim godinama pojavljuje se niz Fotrijeovih platana koja prikazuju obične, industrijske predmete poput konzervi, čaša, bočica parfema, kartonske ambalaže...

9. Finalni radovi 1955-1963

Serije slika i ponavljanje su nešto u čemu Fotrije vidi dragocenost. Izmisliće i nov način reprodukcije slika 1950. ("Les originaus multiple" – brojni originali). Zanimljivo je njegovo neprekidno traženje novog. U vremenu kada apstraktno slikarstvo postaje sve zastupljenije, kada enformel dominira, uspeva da sve to kroz šta je on odavno prošao nadograđuje do intrigantnih zamisli. Tako će svoje čuvene "Taoce" naslikati transformisane u aseksulna lica koja naziva po čuvenim džez delima kao što je WA DA DE (1956). 1956. godine, podstaknut pobunom u Budimpešti slika seriju platana "Partizans" ispisujući rukom na dnu svake slike stihove francuskog pesnika Paul Eluarda. U ovoj seriji, kao i u drugim slavnim serijama ("Otages" 1943-45, "Predmeti" 1966...), nanosi boju kao lepak, meša masu sa pigmentima - prozirnim ili bojom mastila - stvarajući harmonije između mase, teksture mase i boje. Time je izazivao jak psihološki efekat kod posmatrača.

Žan Fotrije je prošao put od sirovog realizma koji poput jakog vetra naleće na posmatrača budeći ga iz sna do apstrakcija u kojima je forma potpuno slobodna, nova kreativnost koja nasuprot "robovanja formi" sve iskazuje kroz nove teksture u kojoj poigrava masa materije, svetlost, slobodna linija i boja koja ima sasvim drugačiju funkciju jer je njen milje potpuno drugačiji...

Iako Fotrije koristi apstraktne forme, one su prepune njegovog intenzivnog slušanja svojih emocija koje bude i njegovu podsvest. Spontano ih ugrađuje u sliku. Uspeo je svojim delima da ih probudi i kod posmatrača.

Prikaz izložbe: Slavica Štulić
Prevod izložbenog materijala: Vera Štulić