Metodi dekonstrukcije svakodnevne kulturne produkcije slika, evidentni u Danielinim dosadašnjim serijama kolaža "Mapa tela" (2002) i "Tiranin tiraninu" (2014), umetnica dodaje komponentu crteža kao ravnopravni element, i proširuje spektar belih prostora započet serijom "Ostaci i Vazareli" (2014). Pogledom na ranije serije kolaža otkrivamo istrajno interesovanje za auto-refleksivno telo, materijalnost, proces konstrukcije i razgradnje, citate i reference kao i ljudske odnose. Najnoviji radovi na izložbi pod zajedničkim naslovom "Mera opstanka" ovome donose novonastalu krhkost i osećajnost satkanu od prolaznosti, jedan novi tekst gde isprekidana linija deli na pre i posle a crtež oblikuje ovde i sada.

Arhivski, gotovo forenzički pristup fotografiji i kolažu kojim dominira selekcija, sakupljanje i kategorizacija (po boji, obliku, senci fragmenta) zamenjen je prostorom u kome vladaju drugačiji zakoni. "Zdravlje" i "Predaja" su srodni (skoro sinonimni) po svom prepoznavanju bliske povezanosti fizičkih i psihičkih prostora koji nikada ne mogu biti do kraja shvaćeni ni rekonstruisani slikom, kroz koje autorka-protagonista prolazi prepoznajući sve njihove apsurde i nelogičnosti. "Kraj vremena", "Posledice", "Izdaja" nude intimne studije kontrolisanog bola, poetiku autorke koja je ujedno i tekst i ona koja se hrani njegovim čitanjem. Ovi fragilni oblici i smernice svakog trenutka mogu da se rasplinu ili reorganizuju u neka drugačija stanja, na šta ukazuje nestajanje i pojavljivanje rukopisa, kao i balans između stvaranja i kontemplacije.