Ono što odstupa po načinu izvedbe od svih ostalih, jesu radovi na papiru koji su nastali u sinergiji sa kolegom, sagovornikom i prijateljem. Ideja i koncept Kirćanskog se temelji na vizuelnoj predstavi stvarnog dijaloga, kroz međusobno razumevanje ali i žestok sukob mišljenja, nesuglasica i skoro neuskladivih stavova. Forme i motivi se pojavljuju, brišu i ponovo pojavljuju, sve do ostvarenja konsenzusa kada se rad i proglašava dovršenim. U ovom delimično dadaističkom maniru jasne granice delovanja pojedinca više ne postoje i umetnikovo “ja” nestaje u združenoj kompaktnosti.

U jednom od realizovanih performansa Kirćanski je svoj revolt prema devastiranju prirodnog okruženja, a posebno reke Begej, izrazio na jednostavan i više nego ubedljiv način; o grane drveća koja se nadvijaju nad tom istom rekom (koja je tada, uzgred rečeno, imala boju melase i jedva nekakav živi svet u sebi), kačio je najlonske kese do pola napunjene čistom vodom, u kojoj su plivale ribe. Delo za sebe, koje nosi jasnu i snažnu poruku.

Nenad Nedeljkov
izvod iz teksta kataloga