Izložba "(Samo)posmatranje" Antanisija Punoševca obuhvata radove, akvarele i ulja, nastajale poslednje dve godine, kao nastavak prethodne serije crteža u kojima se, takođe, bavio ljudskim likovima. Jednostavne kompozicije sa frontalno postavljenim ljudskim likovima propituje u različitim materijalima, svedena su do granice idividualne prepoznatljivosti u nameri da prikažu čoveka kao takvog, samu njegovu bit, čime otvara mogućnost za nova iščitavanja izvan ličnog i stvaranja jedinstvenog odnosa između posmatrača i portretisanog lika.

Slike prikazuju portrete, glave u slobodnom prostoru. Fokusiranjem na njih još više je naglašeno stanje lika - odnos portretisanog prema spoljnom svetu, prema drugom čoveku, ali i odnos umetnika sa naslikanim. Ljudski lik postaje prostor za sebe, javni, otvoren za prikazivanje dok sa druge strane ne govori mnogo. Verodostojnost u identifikaciji lika - dela u ovom slučaju nije nužna.

Verne crte lika su samo površinski bitne, stvaralac ovde pažnju usmerava na dubinsko studiranje ličnosti koje nameće priroda, a koji pored umetnika proleti. Upravo ta iskra je izazov i ono što slikar treba u letu da uhvati i fiksira. Time se poistovećuje sa portretisanim i uspeva da ga razotkrije sasvim. Tada nastaje psihološki portret.

Leposava Strugarević, istoričar umetnosti
(iz teksta u katalogu)