Pavlović je za sobom ostavio ogroman opus u kome je, pored slika u ulju, kojima smo se ovog puta bavili, mnoštvo crteža, akvarela, tapiserija i vitraž. Superiorno poznavanje sveta likovnosti omogućilo je Zoranu Pavloviću da dođe do onih plastičnih rešenja kojima će najcelovitije da izrazi svoje stvaralačko biće, a pri tom ostvari vitalnu prisutnost u umetničko-estetskim zbivanjima u vremenu u kome je stvarao. Oslonac njegovog rada nalazio se u dodiru misaonog i intelektualnog sa emotivnim i intuitivnim, koji se na slici stapaju u zaokruženu celinu kao i u moći da se u okviru integralne misli o jednini sažmu fenomenološke i transcendentalne reference. Zoran Pavlović je upečatljivim likovnim jezikom, koji se oblikuje iz svih registara njegovog bića, ostvario snažna likovna dela koja dosežu najviše domete jugoslovenskog slikarstva.

Na kraju, da se još jednom prisetimo umne misli umetnika: „Dakle interesuje me slika koja se doseže teško, sporo najčešće mučno, a uvek sa više izgleda na potpuni neuspeh, nego na ostvarenje. Takva slika nije saobrazna sa modernom potrebom da bude iscrpljena samo jednim udarom oka, već se, suprotno tome, nudi brojnim naknadnim pročitavanjima, obezbeđujući uvide u veći broj stanja umetnikove ličnosti koja su utkana u njene okvire.“

Jasmina Tutorov
(izvod iz kataloga)

---

Zoran Pavlović (1932 - 2006) je dilomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu (Grupa za istoriju umetnosti), a paralelno završio Likovnu akademiju, na kojoj je i magistrirao 1961. godine. Od 1958. godine izlaže na grupnim i samostalnim izložbama, a istovremeno se bavi likovnom kritikom i esejistikom. Jedan je od osnivača časopisa „Umetnost“, između 1965. i 1971. zamenik glavnog urednika. Godine 1978. objavio knjigu „Svet boje“ – zbirku tekstova o problemima vezanim za fenomen boje. Zbirku poezije „Sleganje tisine“ objavio 1994, a 1997. knjigu eseja o likovnim umetnicima i teorijskim temama slikarstva „Prostori oblika i boje“. Redovni je profesor Istorije umetnosti na Fakultetu likovnih umetnosti do 1987, a deset sledećih godina je profesor slikarstva na istom fakultetu, do 1997. Tokom dva mandata vršio je dužnost dekana Fakulteta likovnih umetnosti i prorektora Univerziteta umetnosti u Beogradu. Godine 2000. osniva Katedru za slikarstvo pri Akademiji BK, na kojoj predaje do kraja života. Član ULUS-a, ULUPUDS-a i Međunarodnog udruženja likovnih kritičara  (AICA), čiji je bio predsednik tokom jednog mandata.