|
|
 |
|
|
 |
|
| Gabriela Hajlzer - Crteži |
|
|
 Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Maj 2007.Ponekad, vidimo kako anonimne žene sede pokraj svojih lampi, u središtu magije intime. Možda je jedna od najizraženijih karakteristika ovih radova spontanost. Takođe u ovom ciklusu primetna je i izrazita zvučnost u atmosferi pritajene urbane vreve.    U novije vreme, u svetu grafičkih tehnika, tačnije, od sedamdesetih godina prošlog veka nakon svog nastanka u SAD-u, kolografija pruža umetnicima pregršt mogućnosti. Naime, bogatstvo tekstura, mekota u karakteru bojenog sloja otisnutog na hartiju i razne druge odlike ove tehnike poslužile su Gabrijeli Hajzler (u daljem tekstu Gabrijela H.), kao polje za naknadno urađen crtež, suptilan, predan dečijim očima. Znamo koliko je teško osloboditi sebe od oklopa nametnute z r e l o s t i i pustiti ruci da istražuje sopstveni duh. Gabrijela H. posmatra arhitekturu na prvom mestu, u dve dimenzije, ona je vidi kao sastavni deo izmeštenog kadra, izdvojenog, plošnog i prečišćenog od deskriptivnih vizura fasade. U takvu vizuelnu organizaciju smešteni su ljudi. Sažimajući elemente zgrada, ističe prozore i balkone. Otvore na njima i ljude u njima. Ovi delovi građevina (prozori i balkoni) su i pretpostavljene o č i ka unutarnjem svetu naših intimnih i svakodnevnih života. Ljudske forme vrlo malo liče na ljudske forme, ako se insistira na tome da budu do krajnosti ljudske. Na takvu protivrečnost ukazala je Gabrijela H. svojim listovima mešane tehnike sa osećajnošću i iskrenošću. Figure ljudi izvedene su u finim mrežastim upletima linijom ugljena, a kolorna površ, kolografska, daje mu atmosferu neke davne gradske armature običnog življenja, neopterećenog velikim svetskim pričama i kabastim pritiskom nerazumne urbane ekspanzije koja ne prašta! Verovatno će uskoro prozori na novim zgradama biti oka kamera, dok terasa neće biti, jer, vazduh je sve teži a Suncu smo ionako okrenuli leđa... No, kolo-crteži Gabrijele H. ispituju krvotok običnih malih ljudi u njihovom razgovoru, nasloljenih na kovanu ogradu balkona. Na ovim listovima sićušne siluete razmenjuju snagu sitnih radosti, gledaju u svevideću kutiju današnjice, voze autobuse iz kojih se izvijaju kovrdžave linije... Ponekad, vidimo kako anonimne žene sede pokraj svojih lampi, u središtu magije intime. Možda je jedna od najizraženijih karakteristika ovih radova spontanost. Takođe u ovom ciklusu primetna je i izrazita zvučnost u atmosferi pritajene urbane vreve. Čitava Gabrijelina "scenografija" smaknutih ili namaknutih zavesa je ogledalo paralelnog sveta koji živi nesmetano i slobodno, koje kao da nas poziva da se prepoznamo u ovom svojevrsnom skenu čovečijih prostora. Mr Danilo Vuksanović Hajzler Gabriela (1978, Novi Sad). Završila je srednju umetničku školu Bogdan Šuput, odsek grafički dizajn. Diplomirala je 2005. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi prof. Zvonka Tilića. Trenutno je kod istog profesora na magistarskim studijama na grafičkom odseku. Član ULUV-a. Do sada je četiri puta samostalno izlagala u galerijama u Novom sadu i na niz grupnih izložbi. Nagrađivana. |
Napiši komentar
Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.
|
| Pregledajte video kanal Art magazina |
|---|
 |
| Izbor godine |
|---|
 |
| Novi Sad 2021 |
|---|
|
| Pregled galerija |
|---|
 |
| Popularno | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
| Reklama |
|---|
| Povezani sadržaji |
|---|
| Art magazin podržava | ||
|---|---|---|
|
||
| Iz arhive art događaja | |||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
|
Muzeji i galerije, Novi Sad. 17. maj 2008. 18 - 02 h
Učesnici: Clay Butler, Line Hoven, Šаndor Gogoljаk, Ninа Bunjevаc, Rob Sаto, Alem Ćurin, Nicole Claveloux, Jugoslаv Vlаhović, Kevin Mutch, Andrei Molotiu, Toc Fetch, Michael Hacker, Andrea Bruno, Joan Mundet Altimira, Bill Carman, Carlos Nine, Farel Dalrymple,…
Da bismo uopšte mogli očekivati da naša umetnost bude primećena u nekakvim evropskim i svetskim okvirima, najpre sami moramo da je prihvatimo i da u njenom "lokalnom" karakteru iščitamo univerzalni jezik - rečenica je koja bi,…
|
