 Mali likovni salon, Novi Sad. Maj 2007.
Likovni postupak Svetlane Dragojević je kompleksan. Najčešće do svojih pikturalnih ostvarenja ona dolazi kombinovanjem postupaka, tehnika i materijala. U tim slojevitim ostvarenjima, primarnost i autentičnost osnovnih slikarskih elemenata se ne „zatrpavaju“ i ne zapostavljaju.
  
Primarni podsticaji slikarskoj akciji Svetlane Dragojević potiču od doživljaja predela, najčešće motiva urbanog karaktera. Zapravo, slikarku inspirišu mesta životnog prostora. Mlada umetnica iznalazi neiscrpne impulse svakodnevlja i nastoji da ekspresivnim, dinamičnim načinom, iskaže pulsaciju kojim se ovakva mesta odlikuju. No, u ovim slikama nema dosledne ilustracije motiva, tu se ne evocira viđeno nego se teži stvaranju novih, zasebnih i posve personalnih vizura. Svojim slikarskim postupkom Svetlana Dragojević nastoji da spozna svojevrsni „genius loci“, da ga označi vlastitim slikarskim pečatom i oplemeni sopstvenim senzibilitetom. Pri tome, realno i irealno se prepliću a slika se svodi na asocijativne predstave izrazito poetskog karaktera. Tako se viđeni životni prostori pretvaraju u pulsirajući prostor slike.
Likovni postupak Svetlane Dragojević je kompleksan. Najčešće do svojih pikturalnih ostvarenja ona dolazi kombinovanjem postupaka, tehnika i materijala. U tim slojevitim ostvarenjima, primarnost i autentičnost osnovnih slikarskih elemenata se ne „zatrpavaju“ i ne zapostavljaju. Umetnica veoma drži do crteža koji je zasnovan na neprikosnovenosti linije. Crtež je veoma bitan u formiranju ukupne pikturalne kompozicije. Vidljivi linijski podaci, ma koliko bili fragmentarni, izuzetno doprinose ukupnom ekspresivitetu ovih slika. No, crtež Svetlane Dragojević je poput reke ponornice: on se pojavljuje i gubi sa površine slike. Kada je vidljiv čita se kao svojevrsni kardiogramski zapis umetničinog srca; a kada zaranja ispod bojenog sloja zadržava svoju potpornu, armaturnu ulogu, sintetičku snagu i značaj. To kompleksnu plastičku celinu ovih slika čini integralnom pojavom.
Sličan je odnos prema boji. Slikarka je nanosi gestualno, sa puno spontaniteta a u pojedinim pasažima boja joj dozvoljava da curi, da se autohtono konstituiše i pozicionira... Dakako, Svetlana Dragojević je sposobna da kontroliše nastajanje svojih slika, šta više ona je veoma precizna u definisanju vlastite pikturalne misli. Svaka linija, bojeni nanos, mrlja, pa čak i sve slučajnosti - u ovim slikama sasvim jasno objavljuju jednu umetničku poetiku. Nekakvim ovovremenskim, pomalo sonornim lirizmom, slikarka uspeva da izrazi svoje shvatanje sveta i vremena u kome živi i stvara. To je mesto haotično, dinamično i stresno ali je ispunjeno lepotom koju umetnica svojom vlastitom osećajnošću zapaža i koju nam svojim slikama nameće. U svom tom životnom dinamizmu postoji puno onih dragocenosti koje naše okružje poseduje a kojih nismo svesni. Umetnica ih vidi umesto nas, ona nam ih prezentuje svojim slikama. Na taj način, ona nas kritikuje i opominje. Jer, čovek našeg vremena se potpuno predaje grču egzistencijalne borbe - zaboravljajući na sebe samog, na vlastitu potrebu za lepim. Ova umetnost nas na jedan nonšalantan ali suveren slikarski način uverava da je, bar u nekom duhovnom smislu, moguće prevazići to sumorno osećanje epohalne krize koja nas je, tako sudbinski snažno i nemilosrdno, obujmila tokom decenija na aktuelnoj prekretnici vekova i milenijuma.
Sava Stepanov
Svetlana Dragojević (Kotor - Crna Gora, 1968). Odsek štafelajnog slikarstva završila je 1990. na Fakultetu restauracije i konzervacije u Cetinju i u istom gradu diplomirala na Likovnoj akademiji - odsek slikarstva 1992. godine. Nakon toga odlazi na studijski boravak u London do 1998, a 2004. odlazi na studijski borava u La Valetu na Malti. Izlagala je na više grupnih i samostalnih izložbi. Nagrađivana. |
Internacionalni festival alternativnog i novog teatra, Novi Sad. Jun - jul 2007.
Izvornu verziju mita o Narcisu danas je nemoguće rekonstruisati. Ona do nas dolazi u relativno kasnim, na početku hrišćanske ere napisanim umetničkim obradama. Najkompletnija verzija je naravno Ovidijeva ispevana u trećem poglavlju njegovih Metamorfoza.
Slikar i grafičar Petar Ćurčić unutar Likovnog kruga stvara od 1966. godine, kada je na korišćenje dobio tavanski prostor zgrade topovnjače Muzeja grada na Petrovaradinskoj tvrđavi. Pet godina kasnije, seli se u atelje u blizini Akademije…
Comments