 Mali likovni salon, Novi Sad. Maj 2007.
Likovni postupak Svetlane Dragojević je kompleksan. Najčešće do svojih pikturalnih ostvarenja ona dolazi kombinovanjem postupaka, tehnika i materijala. U tim slojevitim ostvarenjima, primarnost i autentičnost osnovnih slikarskih elemenata se ne „zatrpavaju“ i ne zapostavljaju.
  
Primarni podsticaji slikarskoj akciji Svetlane Dragojević potiču od doživljaja predela, najčešće motiva urbanog karaktera. Zapravo, slikarku inspirišu mesta životnog prostora. Mlada umetnica iznalazi neiscrpne impulse svakodnevlja i nastoji da ekspresivnim, dinamičnim načinom, iskaže pulsaciju kojim se ovakva mesta odlikuju. No, u ovim slikama nema dosledne ilustracije motiva, tu se ne evocira viđeno nego se teži stvaranju novih, zasebnih i posve personalnih vizura. Svojim slikarskim postupkom Svetlana Dragojević nastoji da spozna svojevrsni „genius loci“, da ga označi vlastitim slikarskim pečatom i oplemeni sopstvenim senzibilitetom. Pri tome, realno i irealno se prepliću a slika se svodi na asocijativne predstave izrazito poetskog karaktera. Tako se viđeni životni prostori pretvaraju u pulsirajući prostor slike.
Likovni postupak Svetlane Dragojević je kompleksan. Najčešće do svojih pikturalnih ostvarenja ona dolazi kombinovanjem postupaka, tehnika i materijala. U tim slojevitim ostvarenjima, primarnost i autentičnost osnovnih slikarskih elemenata se ne „zatrpavaju“ i ne zapostavljaju. Umetnica veoma drži do crteža koji je zasnovan na neprikosnovenosti linije. Crtež je veoma bitan u formiranju ukupne pikturalne kompozicije. Vidljivi linijski podaci, ma koliko bili fragmentarni, izuzetno doprinose ukupnom ekspresivitetu ovih slika. No, crtež Svetlane Dragojević je poput reke ponornice: on se pojavljuje i gubi sa površine slike. Kada je vidljiv čita se kao svojevrsni kardiogramski zapis umetničinog srca; a kada zaranja ispod bojenog sloja zadržava svoju potpornu, armaturnu ulogu, sintetičku snagu i značaj. To kompleksnu plastičku celinu ovih slika čini integralnom pojavom.
Sličan je odnos prema boji. Slikarka je nanosi gestualno, sa puno spontaniteta a u pojedinim pasažima boja joj dozvoljava da curi, da se autohtono konstituiše i pozicionira... Dakako, Svetlana Dragojević je sposobna da kontroliše nastajanje svojih slika, šta više ona je veoma precizna u definisanju vlastite pikturalne misli. Svaka linija, bojeni nanos, mrlja, pa čak i sve slučajnosti - u ovim slikama sasvim jasno objavljuju jednu umetničku poetiku. Nekakvim ovovremenskim, pomalo sonornim lirizmom, slikarka uspeva da izrazi svoje shvatanje sveta i vremena u kome živi i stvara. To je mesto haotično, dinamično i stresno ali je ispunjeno lepotom koju umetnica svojom vlastitom osećajnošću zapaža i koju nam svojim slikama nameće. U svom tom životnom dinamizmu postoji puno onih dragocenosti koje naše okružje poseduje a kojih nismo svesni. Umetnica ih vidi umesto nas, ona nam ih prezentuje svojim slikama. Na taj način, ona nas kritikuje i opominje. Jer, čovek našeg vremena se potpuno predaje grču egzistencijalne borbe - zaboravljajući na sebe samog, na vlastitu potrebu za lepim. Ova umetnost nas na jedan nonšalantan ali suveren slikarski način uverava da je, bar u nekom duhovnom smislu, moguće prevazići to sumorno osećanje epohalne krize koja nas je, tako sudbinski snažno i nemilosrdno, obujmila tokom decenija na aktuelnoj prekretnici vekova i milenijuma.
Sava Stepanov
Svetlana Dragojević (Kotor - Crna Gora, 1968). Odsek štafelajnog slikarstva završila je 1990. na Fakultetu restauracije i konzervacije u Cetinju i u istom gradu diplomirala na Likovnoj akademiji - odsek slikarstva 1992. godine. Nakon toga odlazi na studijski boravak u London do 1998, a 2004. odlazi na studijski borava u La Valetu na Malti. Izlagala je na više grupnih i samostalnih izložbi. Nagrađivana. |
KIKINDA. Simpozijum "TERRA" osnovan je i prvi put održan 1982. godine. Od tada se održava svake godine od 1. do 31. jula, u objektu stare industrijske arhitekture koji je izgraðen 1895. godine. Na simpozijumu "TERRA" svake…
Najveći deo Gradine broj 17 rešili smo da posvetimo kraju koji je svetski poznat po tome što ne razvezuje čvorove, naprotiv, poznat je po umetnosti vezivanja čvorova. Reklo bi se da Pirot i čitav pirotski kraj…
Miroslav Mandić je krajem aprila 1998. godine nanizao svojim koracima 40 hiljada kilometara. Za taj podvig u slavu umetnosti trebalo mu je šest i po godina. I dok su, u vreme sankcija i izolacije Jugoslavije obični…
Comments