CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Dunsvski dijalozi 2018

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Noć muzeja 2011
Noć muzeja 2007
Noć muzeja 2010
Digital Art 06
Terra 28
Digital Art 05
Digatal Art 01

Color Lucida u Kulturnom centru Srbije u Parizu Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImagePARIZ. Kulturni centar Srbije u Parizu predstavlja od 19. maja do 7. jula 2018. izložbu "Color Lucida". Izlažu: Đorđe Stanojević, Nikola Kolja Božović, Ivan Grubanov, Branislav Nikolić, Brankica Žilović, Ljubomir Vučinić, Daniela Fulgosi, Radomir Knežević i Aleksandar Dimitrijević. Kustos: Aleksandra Lazar.Image

Image

Boja korišćena kao ubrzanje, boja kao izraz želje i pouzdanosti, opasnosti i uzbuđenja, snage i odlučnosti; boja kao stimulacija, kao emocija, boja kao mesto ili teritorija: ovo je fokus istraživanja u radovima osam savremenih srpskih umetnika koji se ovom prilikom predstavljaju široj francuskoj publici u crpskom kulturnom centru u Parizu.

Ovih devet umetnika – Nikola Kolja Božović, Aleksandar Dimitrijević, Daniela Fulgosi, Ivan Grubanov, Branislav Nikolić, Radomir Knežević, Đorđe Stanojević, Brankica Žilović i Ljubomir Vučinić – uveliko stvaraju jezikom prepoznatljivim internacionalnoj publici. Izložba "COLOR LUCIDA" ima za nameru da dublje istraži i prikaže kompleksne aspekte društva viđenog kroz prizmu transnacionalno emancipovane umetnosti, čiji su oni predstavnici.

Kod slika-konstrukcija Branislava Nikolića (1967) boja dolazi kroz nanose sintetičke ili industrijske farbe na nađenim objektima, kojima umetnik gradi slikarske reljefe ili konstrukcije u prostoru, dajući završenim apstraktnim formama živost, teksturu i patinu. Njegove Superstrukture su prostorni kolaži, reljefi ili skulpture nastale od odbačenih elemenata grada, koji umetnika inspirišu ali i oslobađaju od regresivne subjektivnosti i esteticizma, povezujući ga sa urbanom entropijom naselja, u traženju fenomenološke autentičnosti i odgovornosti.

Kod Đorđa Stanojevića (1974), multisenzorne instalacije potiču isključivo od prirodnih materijala i kvaliteta zemlje i koštanog pigmenta. Boja je kod njegovih radova nešto što sâmo postoji, što je oduvek tu i što je razotkriveno procesom otvaranja umetničkog promišljanja prema prirodnim ciklusima, uticajima vremena. Na taj način stareći, patinirajući ili svodeći radove u konačnu apstraktnu formu, boja kod Stanojevića nema dekorativnu ulogu već je, kao sastavni atribut forme, ujedno lokalitet, istorija i nosilac sećanja, ritual i proces promišljanja.

Boja u radovima Daniele Fulgosi (1967) ima ulogu znaka. Koristeći kolaž, štampu i crtež, Fulgosijeva usmerava kretanje pogleda kroz tok slike. Njeni radovi se bave nasleđem Op Art-a i istraživanjem boje kao kvaliteta forme, a slojevito nanošenim kolažima kroz korišćenje bojenog štampanog papira dočarava ili razbija utisak treće dimenzije. Ako simbol predstavlja dogovoreni znak, on kod Fulgozijeve postaje problematizovan kroz presecanje, umnožavanje i preoblikovanje shodno likovnim zakonima ritma, simetrije, dominacije i gradacije ploha, oslobađajući ga od statičnosti i menjajući njegovu univerzalnost i tako komplikujući naš odnos sa zakonima označavanja.

Brankica Žilović (1974) se bavi efemernim strukturama satkanim od obojene vunice, konca ili kanapa, čije nijanse ponekad nose simbolične vrednosti (crveno kao krv; crno kao žalost). Njen izbor materijala i prostornih struktura sugeriše osećaj lepote i prolaznosti. Napola satkani, rasparani motivi (slično Grubanovljevim zastavama) ukazuju na smrtnost i prolazak vremena.

U radu Aleksandra Dimitrijevića (1977), jasno definisana paleta boja ustupa mesto kakofoniji znakova, gestova, kontrasta toplo/hladno, kao i simultanih i komplementarnih kontrasta koji dominiraju površinom slike, dajući njegovim platnima optičku kompleksnost ali ne i dubinu. Dimitrijević radi nagomilavanjem znakova i boje, a forma mu služi kao manifestacija celokupne stvarnosti, svesnog i nesvesnog beleženja.

Nikola Božović (1975) istražuje ispolirani mizanscen post-industrijskog sveta u kome su proizvodna traka, komodifikacija i dizajn svedeni na visoko stilizovane fragmente. Koristeći elemente sačinjene od automobilskih farova u glatko emajliranim ovojnicima jasne crvene, plave ili crne boje, Božović daje prednost gledanju (farovi) nad kretanjem (točak). Za razliku od futurista koje interesuje brzina, ili Džulijana Opija koga zanima društvena anonimnost automobila, Božovićev rad aludira na drugačiju vrstu kretanja, a to je društvena mobilnost. Boja u ovom radu simbolizuje komodifikovanu želju, posebno prisutnu kod potentnih rogova crvenog Fiat Punto Transformera (2011) i drugih. Njihova energija i dinamizam pozajmljeni su od dizajna, koji nije u službi funkcije nego estetike, delujući kao zbirka nekog urbanog kolekcionara.

Konačno, Ivan Grubanov (1976) koristi boju kao izraz "kontrolisanog haosa": slikama oslikanim zastavama koje izlaže dejstvu hemikalija, ili na platnima na kojima kombinuje dim, boju i gas, on razrešava simbole državnosti njihove primarne funkcije i koristi ih kao slikarski alat, kao četku, boju, platno. Umetnikov pogled je usmeren ne na nebo nego u zemlju, gde pale zastave postaju simbol protekle moći i značaja, stida i gubitka, konačnosti viših koncepata nacije, države i vlasti.

Delovanje boje temelji se na zapažanju, uočavanju, optičkom podražaju boje, na njenom shvatanju i psihološkoj pojavi. Kroz priču o boji, ovom izlozbom se promatraju ideje o proizvodnji post-industrijskog sveta (Božović), supstancama, kvalitetima i energiji prirode (Stanojević), serijalnosti, optičkoj višedimenzijalnosti pokreta (Fulgosi), akumulaciji, sedimentaciji i slojevitosti (Dimitrijević), kakofoniji strukture i forme (Nikolić), simboličkoj vrednosti tkanja (Žilović), muzici kao inspiraciji (Vučinić), koloritu pokreta i kretanja (Knežević) i najzad, o redukciji i nestajanju (Grubanov).

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2017
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEOGRAD. Muzej Zepter predstavlja od 12. oktobra do 12. novembra 2017. dela Miodraga Ristića...
KIKINDA. Muzej Terra, autorski projekat Slobodana Kojića, biće svečano otvoren 5. decembra 2017....
ČAČAK. Umetnička galerija "Nadežda Petrović" predstavlja od 27. marta do 22. aprila...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Muzej moderne umetnosti u Parizu priredio je retrospektivnu...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Iz arhive art događaja
Galerija SULUV-a, Novi Sad. April 2006.
Još od studentskih dana, pa do...
Mali likovni salon, Novi Sad. 8 - 27. april 2009.
Najnoviji opus, koji Jelena...
Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad. 15 - 30. septembar...
Savremena galerija, Zrenjanin. 24. novembar - 12. decembar 2008.
Započeti 1980. godine...
Savremena galerija, Zrenjanin. 6 - 31. jul 2009.
Na izložbi u Savremenoj galeriji može...
Poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad. Avgust - septembar 2006.
Nakon...
Muzej Vojvodine, Novi Sad. Januar 2006.
Već nekoliko godina Aleksandar Pedović,...
Reportaže
Knjige i časopisi
  • ImageUčesnici: Gregory Benton, Inne Haine, Sebastian Lörscher, Tillie Walden, Tobias Schalken, Nylso chez Christiane Boy, Pierre Place, Jérôme Anfré, Gwen Tomahavk, Guillaume Trouillard, Olga Posukh, Jelena Vasiljević, Jana Vasiljević, Ivica Stevanović, Ulli Lust, Yannick Corboz, Philippe…
Intervjui
  • ImageMartin Lisardi je direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu. Art brut je ono što prethodi konceptu, umetničkom angažmanu. To je umetnost koja nema tržišnu vrednost, koja ne traži društveno priznanje. Marginalna umetnost, na francuskom art brut…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom