CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Dunsvski dijalozi 2018

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Noć muzeja 2012
Digital Art 06
Terra 17
Terra 25
Digital Art 09
Terra 28
Noć muzeja 2013

Color Lucida u Kulturnom centru Srbije u Parizu Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImagePARIZ. Kulturni centar Srbije u Parizu predstavlja od 19. maja do 7. jula 2018. izložbu "Color Lucida". Izlažu: Đorđe Stanojević, Nikola Kolja Božović, Ivan Grubanov, Branislav Nikolić, Brankica Žilović, Ljubomir Vučinić, Daniela Fulgosi, Radomir Knežević i Aleksandar Dimitrijević. Kustos: Aleksandra Lazar.Image

Image

Boja korišćena kao ubrzanje, boja kao izraz želje i pouzdanosti, opasnosti i uzbuđenja, snage i odlučnosti; boja kao stimulacija, kao emocija, boja kao mesto ili teritorija: ovo je fokus istraživanja u radovima osam savremenih srpskih umetnika koji se ovom prilikom predstavljaju široj francuskoj publici u crpskom kulturnom centru u Parizu.

Ovih devet umetnika – Nikola Kolja Božović, Aleksandar Dimitrijević, Daniela Fulgosi, Ivan Grubanov, Branislav Nikolić, Radomir Knežević, Đorđe Stanojević, Brankica Žilović i Ljubomir Vučinić – uveliko stvaraju jezikom prepoznatljivim internacionalnoj publici. Izložba "COLOR LUCIDA" ima za nameru da dublje istraži i prikaže kompleksne aspekte društva viđenog kroz prizmu transnacionalno emancipovane umetnosti, čiji su oni predstavnici.

Kod slika-konstrukcija Branislava Nikolića (1967) boja dolazi kroz nanose sintetičke ili industrijske farbe na nađenim objektima, kojima umetnik gradi slikarske reljefe ili konstrukcije u prostoru, dajući završenim apstraktnim formama živost, teksturu i patinu. Njegove Superstrukture su prostorni kolaži, reljefi ili skulpture nastale od odbačenih elemenata grada, koji umetnika inspirišu ali i oslobađaju od regresivne subjektivnosti i esteticizma, povezujući ga sa urbanom entropijom naselja, u traženju fenomenološke autentičnosti i odgovornosti.

Kod Đorđa Stanojevića (1974), multisenzorne instalacije potiču isključivo od prirodnih materijala i kvaliteta zemlje i koštanog pigmenta. Boja je kod njegovih radova nešto što sâmo postoji, što je oduvek tu i što je razotkriveno procesom otvaranja umetničkog promišljanja prema prirodnim ciklusima, uticajima vremena. Na taj način stareći, patinirajući ili svodeći radove u konačnu apstraktnu formu, boja kod Stanojevića nema dekorativnu ulogu već je, kao sastavni atribut forme, ujedno lokalitet, istorija i nosilac sećanja, ritual i proces promišljanja.

Boja u radovima Daniele Fulgosi (1967) ima ulogu znaka. Koristeći kolaž, štampu i crtež, Fulgosijeva usmerava kretanje pogleda kroz tok slike. Njeni radovi se bave nasleđem Op Art-a i istraživanjem boje kao kvaliteta forme, a slojevito nanošenim kolažima kroz korišćenje bojenog štampanog papira dočarava ili razbija utisak treće dimenzije. Ako simbol predstavlja dogovoreni znak, on kod Fulgozijeve postaje problematizovan kroz presecanje, umnožavanje i preoblikovanje shodno likovnim zakonima ritma, simetrije, dominacije i gradacije ploha, oslobađajući ga od statičnosti i menjajući njegovu univerzalnost i tako komplikujući naš odnos sa zakonima označavanja.

Brankica Žilović (1974) se bavi efemernim strukturama satkanim od obojene vunice, konca ili kanapa, čije nijanse ponekad nose simbolične vrednosti (crveno kao krv; crno kao žalost). Njen izbor materijala i prostornih struktura sugeriše osećaj lepote i prolaznosti. Napola satkani, rasparani motivi (slično Grubanovljevim zastavama) ukazuju na smrtnost i prolazak vremena.

U radu Aleksandra Dimitrijevića (1977), jasno definisana paleta boja ustupa mesto kakofoniji znakova, gestova, kontrasta toplo/hladno, kao i simultanih i komplementarnih kontrasta koji dominiraju površinom slike, dajući njegovim platnima optičku kompleksnost ali ne i dubinu. Dimitrijević radi nagomilavanjem znakova i boje, a forma mu služi kao manifestacija celokupne stvarnosti, svesnog i nesvesnog beleženja.

Nikola Božović (1975) istražuje ispolirani mizanscen post-industrijskog sveta u kome su proizvodna traka, komodifikacija i dizajn svedeni na visoko stilizovane fragmente. Koristeći elemente sačinjene od automobilskih farova u glatko emajliranim ovojnicima jasne crvene, plave ili crne boje, Božović daje prednost gledanju (farovi) nad kretanjem (točak). Za razliku od futurista koje interesuje brzina, ili Džulijana Opija koga zanima društvena anonimnost automobila, Božovićev rad aludira na drugačiju vrstu kretanja, a to je društvena mobilnost. Boja u ovom radu simbolizuje komodifikovanu želju, posebno prisutnu kod potentnih rogova crvenog Fiat Punto Transformera (2011) i drugih. Njihova energija i dinamizam pozajmljeni su od dizajna, koji nije u službi funkcije nego estetike, delujući kao zbirka nekog urbanog kolekcionara.

Konačno, Ivan Grubanov (1976) koristi boju kao izraz "kontrolisanog haosa": slikama oslikanim zastavama koje izlaže dejstvu hemikalija, ili na platnima na kojima kombinuje dim, boju i gas, on razrešava simbole državnosti njihove primarne funkcije i koristi ih kao slikarski alat, kao četku, boju, platno. Umetnikov pogled je usmeren ne na nebo nego u zemlju, gde pale zastave postaju simbol protekle moći i značaja, stida i gubitka, konačnosti viših koncepata nacije, države i vlasti.

Delovanje boje temelji se na zapažanju, uočavanju, optičkom podražaju boje, na njenom shvatanju i psihološkoj pojavi. Kroz priču o boji, ovom izlozbom se promatraju ideje o proizvodnji post-industrijskog sveta (Božović), supstancama, kvalitetima i energiji prirode (Stanojević), serijalnosti, optičkoj višedimenzijalnosti pokreta (Fulgosi), akumulaciji, sedimentaciji i slojevitosti (Dimitrijević), kakofoniji strukture i forme (Nikolić), simboličkoj vrednosti tkanja (Žilović), muzici kao inspiraciji (Vučinić), koloritu pokreta i kretanja (Knežević) i najzad, o redukciji i nestajanju (Grubanov).

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Pavle Jovanovc
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Šesto izdanje Festivala Dunavski dijalozi održaće se od 28. avgusta do 15....
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Muzej moderne umetnosti u Parizu priredio je retrospektivnu...
SUBOTICA. Savremena galerija Subotica predstavlja od 15. decembra 2017. do 31. januara 2018....
BEOGRAD. Galerija Fakulteta likovnih umetnosti predstavlja od 20. februara do 2. marta 2018. ...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Iz arhive art događaja
Artmagazin i Galerija OUT/AUT (Toronto, Kanada). Maj 2004.
Ova serija izložbi nije...
Galerija "Prometej", Novi Sad. 21. mart - 14. april 2013.
Saša Dobrić...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Mart - April 2006.
Nove...
Galerija "FORMA" (UPIDIV), Novi Sad. Mart - april 2006.
Sedam autora...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. 11 - 24. septmembar 2008.
Posle mnogo godina...
Galerija 212, Beograd. 24. maj - 8. jun 2011.
Biće predstavljeni crteži i skulpture iz...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Jul - avgust 2006.
Autorka u svom...
Reportaže
  • ImageNi kiša nije sprečila hiljade ljubitelja umetnosti i zabave da posete lokacije četvrte Noći muzeja u Novom Sadu. Više od 80 programa na 47 lokacija zabeleženo je 120 hiljada poseta. Najposećenija lokacija bio je Muzej Vojvodine…
Knjige i časopisi
  • ImageU Narodnom muzeju Zrenjanin, u ambijentu izložbe slika Ilije Bosilja, predstavljena je monografija "Svet po Iliji" u izdanju Fonda Ilija & Mangelos i Tribine – Instituta za normalnost i kulturu promene. Ovo luksuzno, dvojezično izdanje, posvećeno…
Intervjui
  • ImageOd šest decenija postojanja Likovnog kruga, slikaru Vladislavu Šešliji pripadaju poslednje dve, otkad se naselio na Petrovaradinskoj tvrđavi, najpre u zajedničkom ateljeu grupe «Sedam patuljaka», a nedavno se i osamostalivši u sopstvenom prostoru. Rođen je 1965.…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom