"Biti odgovoran i moralno čist. Poštovati dostignuća drugih umetnika i njihove doprinose. Kao umetnik biti iskren i duboko odan duhovnom nasleđu sredine u kojoj sam nastao, živeo i kao osuđenik na umetnost, proveo svoj život." Ovo su životne maksime vajara Milije Glišića, koji je za nešto više od šest decenija svog stvaralačkog rada osmislio i načinio više od hiljadu crteža, skulptura, reljefa i plaketa.

Biljana Gačanović, istoričarka umetnosti i autorka teksta za katalog, o Glišićevom bogatom umetničkom opusu između ostalog je istakla: "Milija Glišić pripada retkoj grupi umetnika kod kojih su teorija i stvaranje išli uvek zajedno. U njegovim skulpturama prepoznajemo pravu umetnikovu prirodu – jednostavnost i vitalnost. Njegovi estetski stavovi "čitljivi" su i sa njegovih skulptura, posebno onih nastalih u drugoj fazi njegovog stvaralaštva, fazi u kojoj je arhitektonsko i urbano mirio s biomorfnim oblicima. Pre svega "čitamo" da se u Glišićevoj umetničkoj ličnosti prepliću Apolon, bog reda i lepote, i Dionis, bog pijanstva i umetničkog zanosa. Prvi traži samo pravu meru – odmereno, određeno i uobličeno, a drugi čezne za zanosom i nadahnućem. Pored dionizijskog načela (žudnje za lepotom), jednako prisutno kod Glišića je i apolonijsko načelo mere (ničeg previše)".