CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
sumanovic tajna pod kupolom

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Digital Art 02
Noć muzeja 2010
Digital Art 08
Digital Art 06
Digital Art 04
Noć muzeja 2009
Terra 28

Sponzor rubrike
Bora Vitorac, Dragoljub Pavlov - Inicijalni performans (1957 - 1965), Novi Sad Štampaj E-pošta
(8 glasanja)
ImageMuzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. Maj 2007.
U saznajnom smislu, Bora Vitorac i Dragoljub Pavlov kontemplirari su sopstveno vreme u ime čitave jedne generacije. U sveopštoj ideološkoj represiji oni su objavili pravo na "drugost", a ove fotografije danas svedoče da su bili u "kostimu svoga doba" i da njihova duhovnost i danas zrači.

Bora Vitorac i Dragoljub Pavlov
Naziv: "Dangube"
8.3 x 6 cm, 1960.


Bora Vitorac i Dragoljub Pavlov
Naziv: "Manifest"
11.8 x 9 cm, 1957.


Bora Vitorac i Dragoljub Pavlov
Naziv: "Dei leči"
8 x 10.5 cm, 1960.


Bora Vitorac
Naziv: "Jozof"
6 x 9 cm, 1960


Dragoljub Pavlov
Naziv: "Klek"
6 x 9 cm, 1960.

Dragoljub Pavlov
Naziv: "Spomenik"
9 x 14 cm, 1959.

DEI LEČI
Bora Vitorac / Dragoljub Pavlov
Inicijalni performans u Novom Sadu
(1957 - 1965)

Otkriće arhivske foto-dokumentacije o ranim primerima prakse inicijalnog performansa, autora Bore Vitorca i Dragoljuba Pavlova, moguće je, u kontekstu razvoja umetničkih ideja šezdesetih i sedamdesetih godina u Novom Sadu i Vojvodini, sagledati kao prvorazredan događaj.

Preko četrdeset crno-belih fotografija, nakon skoro pola veka od nastanka, svedoče o postojanju višegodišnje prakse uličnih akcija, intervencija u urbanim i ruralnim prostorima, parateatra, režiranih i nerežiranih događanja, omaža poznatim umetničkim delima i autorima, začecima body-arta i hepeninga, na tragu izjednačavanja i spajanja života i umetnosti.

Svakako da su Bora Vitorac i Dragoljub Pavlov, u vremenu dominacije umetnosti socijalističkog realizma, delovali u potpunoj anonimnosti, kao apsolutna margina. Tim pre što se radilo o veoma mladim ljudima. Njihov rad nije bio namenjen galerijama i drugim javnim prostorima, predviđenim za objavu neke umetničke prakse. Oni su se ponašali spontano, neposredno, uz geslo Dei leči! (Ide čile! - stariji čovek - čilager) nakon čega bi sledila pantomima, zauzimanje "poze".

Ta praksa, nastala u znaku gesla "zapanjiti građanina", burlesknih jurnjava, basterkitonovske sleđenosti, parodije na malograđanski kič, iskazala se kasnije kao svojevrsna prethodnica, "mentalna matrica" umetničkih provokacija grupa Januar/Februar, KÔD i (obrnuto) E, unutar oficijelnih sistema kulturnih ustanova.

Svoju svest o socijalnoj sredini (u atmosferi posleratnog siromaštva, parola o "obnovi i izgradnji"), ovi autori iskazali su ulazeći u igru samim svojim životima. U duhu lokalne tradicije oni su se, najčešće u ambijentu stare gradske arhitekture u kvartu oko zdanja Matice srpske, "egečili", "prdačili", ponašali, pokušavajući da se izdvoje, da izađu iz sopstvene senke, prikažu sebe i svoj osećaj sveta i postojanja.

Slušali su stari džez, Koulmana Hokinsa, Sidni Bišea, Oliver Kinga, gledali filmove Čarli Čaplina i Bastera Kitona, ali i Sergeja Ejzenštajna, Karla Drejera, Žana Vigoa, Marsela Karnea, Vitoria De Sike. Poznavali su slikarstvo Sezana, Utrila, Tuluz-Lotreka, Paula Klea, divili se pariskim pantomimičarima, braći Žak.

Svoja "događanja" priređivali su za slučajne prolaznike, ali i za sebe same i bili svesni da to što čine ima neko više, "umetničko" značenje, na šta upućuje činjenica da su sve te "prizore" zabeležili na fotografiji. Mnogo toga ipak nije sačuvano kao foto-dokument, na primer, ono ležerno igranje karata na snegu u Dunavskom parku ili pretrčavanje ulice "po četvoronoške".

Nakon 1965. godine njihov vitalizam je zamro, a duh tog ranog "akcionizma" sublimisali su poezijom neobičnih metafizičkih evokacija. Kao prateće senke tog pesništva neke od fotografija objavljene su u časopisu Polja, u sam osvit novosadskog avangardizma.

U saznajnom smislu, Bora Vitorac i Dragoljub Pavlov kontemplirari su sopstveno vreme u ime čitave jedne generacije. U sveopštoj ideološkoj represiji oni su objavili pravo na "drugost", a ove fotografije danas svedoče da su bili u "kostimu svoga doba" i da njihova duhovnost i danas zrači.

Jedne do minulih večeri, dok sam se automobilom vraćao kući, pod farovima se ukazao potresan prizor: neki dečak je ležao na putu, pokrivajući rukama glavu, dok su ga desetak vršnjaka nemilosrdno udarali nogama. Naglo sam prikočio, grupa nasilnika se razmakla, a žrtva se teško pridigla i hramajući udaljila. Uznemiren i zaprepašćen, parkirao sam, a onda krenuo u tamu, u kojoj su nestali. Na uglu, grupa je veselo žagorila, a među njima ponajviše onaj “izudarani”.

Signum temporis, znaci vremena.
Performans naših dana.
      
Vujica Rešin Tucić
29. mart 2007.


Fotografije Bore Vitorca i Dragoljuba Pavlova, koje gledate, istovremeno vas posmatraju. I neprolaznošću svojih ekspresija, bude u vama nepristajanje na uobičajeni kodeks mišljenja i ponašanja, pravo da budete drugačiji i to ispoljite ponašanjem i stvaralaštvom.

Vitorac i Pavlov to su i učinili šezdesetih godina prošlog veka. Nepristajući da im ondašnji vlastodršci uniformišu duh i dušu. I, što je još mnogo važnije, odbili su da budu čak i takozvani „dozirani disidenti“, koje svi vlastodršci tako rado „proizvode“. Samo da bi pokazali svom narodu i svetu, da njihovi sistemi vlasti nisu totalitarni, jer dozvoljavaju različitost mišljenja, ponašanja i stvaralaštva.

Kroz humor, ponekad mladićki inatan, nekad opor i ironičan do blage satire, (performans „trka ježeva“, kada su se autori četvoronoške trkali iz Dunavske, preko tramvajske pruge, koja je prolazila kroz Zmaj Jovinu ulicu, i danas bi bio aktualan i izazvao veliku pažnju javnosti) autori su ostvarili svoje pravo na posebnost i nepristajanje na društveno uobičajeno i dozvoljeno ponašanje socijalističkih građana i umetničko stvaralaštvo.

Istovremeno, što je značajnije, obojica su svojim fotografijama, naterali vreme da promeni svoj praiskonski, dijalektički tok ka budućnosti i počne da se kreće unazad! Sve dok ne pređe u sopstvenu metaforu metafizike! Zbunjeno do superlativa i uplašeno, ono gubi svoje filozofske odrednice: prošlost, sadašnjost i budućnost, koje su mu ljudi dali i postaje integralno!

Istovremeno, vreme ostaje bez svog, na svetu najmoćnijeg oružja: prolaznosti, kojim je, odvajkada, gospodarilo ljudima! I sve postaje sadašnjost, izvan prostora i godišnjih doba!

Tako su, istinski, mali disidenti duha, Vitorac i Pavlov, postali tumači neprolaznosti! I smrt ljudi i gradova prestajala je da postoji i postala samo iluzija velikog nestajanja. Da nije tako ne bismo u svesti imali pojam „besmrtnost i nemir nade“!

I to se, kao čudesni crno-beli večni sfumato, pojavljuje iz fotografije dvojice autora...!

Steva Vukajlović
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Pavle Jovanovc
Najpopularniji sadržaj u 2019.
BEOGRAD. U Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije, od 11. juna do 27. jula 2019, biće otvorena izložba slika "Šidski pejzaž Save Šumanovića" iz Galerije slika "Sava...
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. U galeriji Društva književnika Vojvodine, od 21. do 27. septembra 2019, biće...
NOVI SAD. Đura Jakšić i njegovo umetničko stvaralaštvo povezali su dve nacionalne...
NOVI SAD. Prvi deo petog međunarodnog simpozijuma Art Links održaće se tokom maja 2019. godine u...
Milica Stojšić (1984, Paraćin) po obrazovanju je arhitekta i dizajner svetla. Bavi se ...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. U periodu od 21. juna do 23. oktobra 2017. Centar Pompidu...
BEOGRAD. Povodom uspeha Bore Vitorca i Dragoljuba Pavlova, čije su fotografije postale deo...
Napori Galerije Matice srpske su ujedinjeni u namerama koje pozivaju u svoje okrilje svakog ko...
Intervju
Kaže se: Svet je onakav kakav smo naučeni da vidimo. Ova tvrdnja vredi za najveći broj ljudi koji...
Knjige i časopisi
NOVI SAD. Knjiga "Evropski konteksti umetnosti XX veka u Vojvodini" predstavlja nastavak...
Iz arhive art događaja
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. Mart 2007. godine
Raduje nas ipak...
Galerija Kulturnog centra "Karlovačka umetnička radionica", Sremski Karlovci....
Artmagazin i Galerija OUT/AUT (Toronto, Kanada). Maj - jun 2004.
Ova...
Muzej savremene likovne umetnosti, Galerija Matice srpske, Galerija "Zlatno oko",...
Savremena galerija, Zrenjanin. 1 - 12. novembar 2010.
Projekat "Novozavetni...
18. mart - 6. april 2009. Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad
Retrospektivna...
Poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad. Decembar 2006 - januar 2007.
Majda Kurnik,...
Reportaže
  • ImageGalerija savremene likovne umetnosti u Nišu organizovala je i ove godine likovnu koloniju Sićevo od 1. do 10. septembra 2010. godine. Ovogodišnja Kolonija ima 12 učesnika: prof. Čedomir Vasić, Uroš Đurić, Miron Mutaović, Aleksej Daniel Đermanović…
Knjige i časopisi
  • ImageNekoliko puta sam spremajući ovaj broj časopisa saradnicima i sagovornicima umesto reči bibliografija Gradine upotrebio reči biobibliografija Gradine i biografija Gradine.  Ovi lapsusi su me naveli na razmišljanje koliko život časopisa liči na život čoveka? Likovni…
Intervjui
  • ImageKao sedmogodišnji dečak, Živojin - Žika Miškov obećao je svojoj majci da će postati slikar. Tada joj je, kako bi dokazao "ozbiljnost svoje namere", pokazao i školski crtež rađen olovkom u boji. Da majku ne bi…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom