CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Dunsvski dijalozi 2022

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Videomedeja 24
Terra 26
Videomedeja 23
Dunavski dijalozi 03
Dunavski dijalozi 02
Digital Art 03
Dunavski dijalozi 01

Sponzor rubrike
Mladen Marinkov - Skulpture u galeriji Terra Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageKIKINDA. Galerija Terra predstavlja od 1. do 30. juna 2018. skulpture Mladena Marinkova (1947, Novi Sad). Diplomirao je na Odseku za vajarstvo Akademije umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Jovana Kratohvila. Na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu je magistrirao.Image

Image

Stvaralaštvo skulptora Mladena Marinkova je započeto tokom ranih sedamdesetih godina prošlog veka, neposredno nakon svršetka studija na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. U našoj umetnosti to je bio period prepun dinamičnih zbivanja. Na sceni su modernističke tendencije uspostavljene tokom  predhodnih  revolucionarnih" decenija; to je doba punog zamaha jugoslovenske umetnosti koja je itekako uspešno "hvatala korak" sa svetskim umetničkim zbivanjima. U takvim okolnostima mladi Marinkov je već u svojim ranim radovima iznašao specifičan način samostalnog razvijanja i uspostavljanja skulptorskog oblika. U toj i takvoj skulpturi su, zahvaljujući tom autonomnom formiranju plastičke celine, dosledno, i čak reprezentativno, isticane sve najznačajnije osobenosti sudbinske trijade skulpture: materijal-masa-prostor.  Mladenova skulptura je imala utisak koherentnog celovitog oblika, dinamično raspoređenih udubljenja i ispupčenja, što je afirmisalo igru svetla i senke koja je ovim apstraktnim formama davalo čak i određena metaforička značenja. Tokom kasnijeg procesa, Marinkov je takve skulpture presecao da bi na ravni preseka otkrivao snažni tektonski potencijal forme.

Tokom osamdesetih, iako je realizovao nekolicinu eksperimentalnih projekata sa nekonvencijalnim materijalima, Mladen Marinkov ublažava svoj modernistički stav usmeravajući se ka figuracijskoj skulpturi u kojoj je sadržaj primarni nosilac umetnikove poruke. Danas je posve jasno da je ovaj vajar  bio među onim jugoslovenskim umetnicima koji su blagovremeno apsorbovali duh postmodernizma, duh subjektivističkog shvatanja i interpretiranja sveta. Njegove teme su potpuno neobične i inovativne u našoj skulpturi jer je Marinkov jedan od retkih vajara koji se posvećuje temi pejzaža i pejzažnih elemenata. On vaja i definiše polja trave, drva sa uzbudljivim krošnjama, čitave šume; zatim i nekoliko klasično postavljenih mrtvih priroda, a posebno su znaimljive zagonetna animalistička ostvarenja ukomponovana u pejzažni ambijent(!). U prizornosti jednog odista interesantnog ciklusa "Arkanjska civilizacija" izvajanog početkom devedesetih godina prošlog stoleća, sve je  zasnovano na fikciji, na teško dokučivoj priči – istorijskoj, ali i stvarnosnoj. Ta skulptura komunicira sa posmatračem na principu metafore, čak alegorije, puna je prikrivenih značenja. Marinkov vaja snažnim ekspresionističkim gestom, utiskujući u glinu sopstveni senzibilitet i vlastito subjektivističko osećanje napetosti sveta u predvečerju velike krize na kraju XX stoleća... Sporadično i nenametljivo, u tim ekspresionistički vajanim skulpturama, pojavljuje se stub. On nema očekivanu konstruktivnu funkciju, nego se radi o formama koje su nosioci ideje konstrukcije, stremljenja ka vertikali – formalnoj i simboličkoj...

Na samom kraju osamdesetih, tačnije leta 1989. godine, na Internacionalnom simpozijumu Terra u Kikindi, Marinkov je izvajao svoju monumentalnu skulpturu Drvo – Vavilonska kula (visoku oko 3 m). Već je u tom momentu bilo jasno da je upravo ta stubolika forma adekvatno prezentovala vajarevo nastojanje da, tokom smene poslednje dve decenije XX veka, u periodu nadolazeće epohalne krize, objedini vlastiti subjektivizam i ekspresionizam sa principima racionalizma i konstruktivizma.  To se još snažnije potvrdilo 1994. godine, kada, u učestvujući u radu prvog saziva Vajarskih susreta Meander u Apatinu, u ambijentu banjskog kompleksa Junaković postavlja tročlanu kolonadu vitkih četvorougaonih drvenih stubove sa "nakalemljenim" jonskim kapitelima. Taj spoj je nemaran, kapitel je "nespretno" postavljen te skulpture poseduju hotimičnu "aljkavost", odaju utisak ironije, afirmišu umetnikovu kritičku sugestiju.

I nakon 2000-te u kontinuitetnom razvoju skulptorskog izraza Mladena Marinkova, motiv stuba egzistira konastantno sa podrazumevajućim transformacijama i inovacijama. Tokom 2008. godine na novosadskoj samostalnoj izložbi Marinkov je formu stuba pretvorio u fleksibilnu vertikalu koja se upire u pod i plafon, savija se, napreže, naleže,  uspostavljaju nove konstrukcije i zatezanja, pokreću druge i drugačije procese; u izložbenom projektu Gravitacije (Novi Sad, Ljubljana, 2013) Marinkov Marinkov  zalazi u duh, atmosferu i poetiku medijalizovanog sveta izloživši seriju mobilnih skulptura koje su bliske  kompjuterskoj tehnologiji. U tim ostvarenjima, jednom uzdrmanu i pokrenutu vertikalu teško je povratiti u stanje mirovanja, ona se pomera poput kakvog seizmičkog instrumenta koji odmerava sve fizičke i duhovne potrese, registruje sva uznemirenja kojima smo izloženi početkom novog veka ispunjenog pretnjama, opasnostima, nasiljem...

Sve do ove izložbe u Galeriji Terra, prostor ateljea Mladena Marinkova na Petrovaradinskoj tvrđavi bio je ispunjen  monumentalnim  skulpturskim interpretacijama stubova, nastajalih od 2009. godine do danas. U nekoj dalekoj reminiscenciji ovde se  evocira konstitucija antičkog stuba sa jasno diferenciranim elementima: stopa, stablo, kapitel. Stope i kapiteli Marinkov definiše u terakoti, dok stub formira od primarno obrađenog drveta, bez naglašenih ekspresionističkih intervencija.  Skučeni u ateljeskom prostoru ovi stubovi impresioniraju sublimisanom energijom. Stamena čvrstina forme, zagonetnost motivskog sklopa kapitela i sva apsorbovana energija umetničke (i neumetničke) prošlosti u ovim skulpturama – poseduju sugestivnu snagu, istrajnost i utisak sigurnosti...

Istovremeno, očito je da su umetniku Marinkovu ovi stubovi bili potrebni jer su ga vratili suštini skulpture. On je "punokrvni" vajar koji je sposoban da oseti konstitutivnu vajarsku sintezu materijal-masa-prostor, koji s lakoćom definiše autentiku punog oblika, koji se oduševljava postupkom direktnog manuelnog vajanja i dodirom materijala. To vraćanje na neke iskonske vrednosti i pretpostavke, čine vajarski opus Marinkova sposobnim da nadjača tok vremena, da sebi i posmatraču svog dela ostvari autentični  plastički i profilozofirani etički ugođaj.  Zbog toga je vredelo očekivati izložbenu promociju ovih vajarskih stubova. Jer, ova izložba manifestuje snažnu simboliku stuba kao svojevrsnog "stabla života", ona nam pruža šansu da, poput antičkih grčkih mudraca,  u rastojanju između stope i kapitela prepoznamoi volšebnu celovitost života i sveta...

Na kraju, treba verovati da će izložbena prezentacija stubova Mladena Marinkova nametnuti ideju i utisak uravnoteženostii, da će svojom simbolikom ostvaritii makar i najmanju dozu nade i ljudskog digniteta u vremenu globalne nesigurnosti. Jer, ideja stuba je upravo tome i namenjena. Uostalom, u velikom Rječniku simbola (Zagreb, 1983) stoji da je po svojoj okomitosti stub veza između zemlje i neba, da je uzlazni simbol; da u razvoju ličnosti on označava potvrđivanje sebe; da u ljudskom telu stub odgovara kičmenom stubu koji je kod čoveka uporište uspravnosti. A biti uspravan istovremeno je vrhunski  etički ideal. Baš kako to sugerišu stubovi Mladena Marinkova.

Sava Stepanov
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Svet digitalne umetnosti

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEOGRAD. Povodom obeležavanja 80 godina od uvođenja Grafike u nastavni program Akademije / Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu i formiranja ...
NOVI SAD. Bijenalna izložba Forma, koju 23. put organizuje Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine, biće...
NOVI SAD. "Ostati i stvarati bezimen u svojoj enklavi znači živeti jednu vrstu podviga." Mali likovni salon Kulturnog centra Novog Sada...
Trinaesto po redu predstavljanje međunarodnog projekta "Kinetika" srpskog multimedijalnog umetnika Milije Belića, doktora umetnosti i...
NJUJORK. Slavni umetnik Kristo (Christo), poznat po monumentalnim radovima pakovanja velikih zgrada ili lokaliteta, koje je decenijama radio sa...
Veb sajt za likovne umetnike
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin
Podrzite Art magazin
 
Reportaže
Koliko je likovna umetnost sastavni deo pozorišne umetnosti, kao i onog što ...
KIKINDA. Na ovogodišnjem sazivu učestvali su: Karen Maher (Peru), Tagir Subhankulov...
Prošlo je pola veka od kako je prvi put štampan strip "Balada o slanom...
Knjige o umetnosti
Milan Djordjevic - Subverzija i isceljenje. Umetnost Andreja Tisme
Milan Đorđević
Subverzija i isceljenje. Umetnost Andreja Tišme
 
Intervju
Više od dvadeset godina vizuelni umetnik Goran Despotovski u svojim instalacijama...
Pavle Jovanović

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna umetnost (proleće 2016). Iz bogatog repertoara koji nude pariski muzeji i galerije izdvojićemo nekoliko izložbi koje ostavljaju dubok i specifičan...
Knjige i časopisi
Ukoliko prihvatimo aktuelnu premisu prema kojoj nema identiteta koji bi nam se u potpunosti nametnuo na silu, ali ima upornih identitetskih strategija koje su na pojedinim teritorijama i u različitim vremenskim isečcima uvek smišljeno vodili...
Intervju
Izložbom velikih formata, uglavnom apstraktnih ekspresionista, savremenih slikara i vajara, biće otvorena panel diskusija Art Parlamenta 17. oktobra 2016. u 20:00 u galeriji "Progres" u Beogradu. Umetničke vizije Zorana Grebenarovića,...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom