 BEOGRAD. Galerija Studentskog kulturnog centra predstavlja od 29. juna do 6. jula 2018. slike Jelene Milošević Jovanović (1958, Beograd). Svoj slikarski izraz je usavršavala kroz Akademiju primenjenih umetnosti u Beogradu, Akademiju SPC za umetnosti i konzervaciju u Beogradu, odsek Ikonopisa. Specijalizaciju u oblasti stakla završila na "Michaelis School of Fine Art", Cape Town, Juznoafrička Republika.
Jelenini svetovi imaju širinu i dubinu, razigranost njenog uma se oslikava na njenim platnima. Njena putovanja, druženja sa drugim kulturama i susreti sa ljudima su njena večita inspiracija. Nebeske visine i morske dubine, a pre svega poniranje u najdublje kutke njene svesti i intime su pred publikom BELEF-a. Na njenim platnima su duhovnici u dubokim molitvama, hramovi u nestajanju, nebeska crkva, antropomorfna bića u potrazi za ljubavlju. U dubokoj zapitanosti čemu težimo i gde idemo, Jelena Milošević Jovanović u fokus stavlja jezgro, kao preteču svega, kao oko svevideće, kao mudrost sveta. Njen vitez na konju se bori protiv aždaha kojima obiluje ovaj svet.
Slike su malih formata, u kombinovanoj tehnici akrilika i ulja i sa neobičnim dodacima koji slici daju trodimenzionalnost. Nastale su u ciklusima koji su pratili Jelenin emotivan i duhovni život. Njen potez je ponekad lagan i širok, a ponekad precizan i minuciozan. Grafizam u njenom stilu potiče od uticaja njenog supruga Zorana Jovanovića Dobrotina, kako ona kaže "njenog mentora", ali iskričava zrnca peska, nebeska prašina koja pohodi njena platna su njen lični pečat, koji je prenela i na platna svog supruga.
"Ono što nas najneposrednije usrećuje jeste vedrina uma. Ova dobra osobina je sama sebi nagrada. Stoga sam ja celoga života razvijanje vedrine u sebi stavljala ispred svih težnji. Nije lako odlaziti, ali sa svakog puta sam se vraćala zrelija, zadovoljnija i bogatija. Pomažući drugima dobro svakog čoveka postajalo je i moje dobro. Našu sreću stvara ono što jesmo, a ne ono što imamo. Polazeći od toga, ja sam stvarala nova prijateljstva, nova kumstva, gde god sam boravila, pravila sam neraskidive mostove, i ostavljala svuda otvorena vrata za ponovne susrete. Svako podneblje ima svoje boje, svoje zvuke i mirise, svoje specificnosti. Divno je 'isprazniti svoju šoljicu' što bi rekli zen-budisti, kada zakoračite u novi svet, pustite svim čulima da vam dostave sve informacije, koje vi pohranjujete, čuvate, osluškujete ritmove gradova, ljudi, dozvoljavate im da vam se približe, upoznajete njihovu umetnost, njihov način života i način borbe.", kaže Jelena, nudeći nam na uvid svoje pohođene i pohranjene svetove. |
