Skulpture su nastale spajanjem više identičnih, namerno oblikovanih gvozdenih ploča. Kako je oblik ploča nastao sečenjem pomoću vodenog mlaza, time se postiglo da ploče imaju precizne, čiste i jasne konture.

Estetika konturne linije je naglašena paralelnim ponavljanjem i smicanjem pod malim uglom tako što se ploče rotiraju oko jedne ose. Precizno utvrđena tačka kroz koju se postavlja osa rotacije čini da svaka skulptura, čak i kad je sastavljena od istih elemenata, predstavlja drugačije i novo prostorno rešenje. Slika oblikovane površine se pretvara u sliku mase koja postiže svoju formu, statiku i unutrašnju snagu. Pritom se dinamika linije, koju čini kontura metalne ploče pretvara u ritam kretanja mase u prostoru, što ukazuje na njihovu uslovljenost, i čvrstu povezanost.

Kretanje linija na površini skulpture i kretanje mase unutar nje je povezano silom centra, tj silom osovine. Takvo, osovinski uzrokovano kretanje u prostoru me asocira na zakonitost sveopšteg kretanja, bilo da se odnosi na  univerzum, prirodu, svet oko nas i društvo.

Violeta Labat Mitrušić