Dekonstruisani portreti koje nam predstavlja Danica Miloševic okvir su za sukob mišljenja, ličnu stvaralačku dramu, pokušaj da se analizom suprotnih razloženih procesa pronikne u sopstveno biće. Otvorena je Pandorina kutija, suprotstavljenih formi, jednako savršena koliko i nemoguća?

Vodeći se saznanjem da savremeni umetnik konstruiše sliku kao  polje mnogostrukih eklektičkih modela, Danica komponovanjem delova, sa fotografskim predloškom, u celinu teži da pronikne u dublju realnost i njene principe, paradoksalno suočavajući heterogene modele u procesu zasnovanom na montaži i kolažnom mišljenju. Umetnik na ovaj način želi da shvati realnost iza vidljivog sloja, da stvari sagleda sa druge strane.

Avantura u koju se upušta Danica jeste traganje za svetim gralom postojanja, kao da traži ravnotežu - lice i naličje, što suštinski jeste mera u životu, težnja da se u toj zapitanosti spoznaju osnove postojanja - ko smo, odakle smo, kuda idemo.

Savremena informatička era, opterećena svojom frustrirajućom materjalnom prirodom, teži da uguši lično, pojedinačno, drugačije, što savremenog umetnika stavlja u mesijansku ulogu lučonoše humanijeg, boljeg sveta sa njegovim suštinskim vrednostima, naivnošću i utopijskim mišljenjem.

Pred nama su Daničini radovi koji, dekonstruišući plastički sloj slike, osvajaju prostore za borbu mišljenja. Pozicionirani su da sebi postavljaju visoke ciljeve, bave se idejama "jednako savršenim koliko i nemogućim" što i jeste jedini način da se prodre, pronikne u stvarnost sa druge strane ogledala.

Zajedno sa autorkom ubeđeni smo u njen naum da, paradoksalnim postupkom suprostavljenih krajnosti, dopre do ishodišta kreacije, svog umetničkog bića i njegovog mesta i značaja u ne tako gostoljubivom i optimističnom svetu i vremenu koje nas okružuje.

Prof. mr Perica Donkov, slikar