 BEOGRAD. Na izložbi "Mašić" u Muzeju primenjene umetnosti, od 12. septembra do 19. oktobra 2018, biće prikazan veći deo zaostavštine Slobodana Mašića, koju je Muzeju tokom 2017. godine poklonila njegova udovica i dugogodišnja saradnica Saveta. Slobodan Mašić (1939–2016, Beograd) bio je jedan od najznačajnijih umetnika koji su tokom proteklih pola veka oblikovali vizuelne komunikacije u Srbiji i Jugoslaviji.
Tokom studija na Arhitektonskom fakultetu (1958–1964) upoznaje buduću ženu i najvažniju saradnicu Savetu Puhalo. Nakon završetka studija, primenjuje iskustva stečena na fakultetu u dizajnu vizuelnih komunikacija. Tada radi plakate i kataloge za Dom omladine i Grafički kolektiv, pokreće ediciju knjiga Nezavisna izdanja, osniva Studio Struktura, grafički oblikuje razne knjige, časopise Susret, NB’68 i ROK, špice za kultne jugoslovenske filmove i započinje saradnju sa pozorištem Atelje 212, tj. BITEF-om, kao i filmskim festivalom FEST. Mašićev dizajn za BITEF će vremenom postati jedan od najznačajinih opusa u oblasti vizuelanih komuniacija u Srbiji i tadašnjoj Jugoslaviji.
Već krajem '60-ih godina prošlog veka, Mašić definiše svoju poetiku, prvenstveno putem kreiranja čuvenih ideograma, kao što su zvezda upisana u krug (znak Studija Struktura) ili ideogram koji čine suprotno usmerene vertikalne strelice (znak Nezavisnih izdanja). Njegova sposobnost da manipuliše grafičkim dizajnom omogućila mu je da analizira sadržaj komunikacije, svodeći je na simboličku suštinu. Bez suvišne likovnosti, on konstruiše površine koje postaju prenosnik značenja sadržine plakata, knjige ili drugih sredstava vizuelnih komunikacija. Jednostavnu prostornu kompoziciju sa plakata za Dom omladine kasnije koristi da bi predstavio ritam ponovljenih znakova. Ovaj ritam mu omogućava da stvori novu sliku sveta, u kojem njegovi znaci formiraju zaseban grafički jezik, koji beži od figuralnosti ka simboličnom i ikoničnom.
U tekstu "U traganju za sopstvenim izrazom" u katalogu izložbe "Mašić", Miroslav A. Mušić konstatuje da je "bio neprikosnoven u iskazivanju svojih stavova. Polazio je sa stanovišta da svaki grafički znak, linija i belina imaju svoje mesto, simboliku i opravdanje. Sposobnošću izdvajanja uspostavljao je dijalog sa svetom. Bila su to kritička razmatranja vođena grafičkim jezikom sa težnjom da se iskaže mišljenje, stav o pojedinim vrednostima, zabludama ili utopijama." |
NOVI SAD. Treća Noć muzeja u Novom Sadu održaće se na 40 lokacija u gradu i na Petrovaradinskoj tvrđavi, gde će, za samo osam sati, biti predstavljeno više od 60 različitih sadržaja. Ovogodišnji program pripremile su…
Autori: Bela Duranci i Sava Stepanov. Decembar 2009.
Na tragu svojih starijih prezimenjaka, Pavle Jovanović (1948) životni put gradi umetničkim delovanjem, fotografskim i likovnim majstorstvom. Iako formalno nikad nije sticao zvanja, Jovanović je ipak uspeo da se nametne i održi kao jedan od specifičnijih…
