 NOVI SAD. Galerija ogranka SANU u Novom Sadu (Platoneum) predstavlja od 6. do 22. septembra 2018. slike i crteže Jelene Šimić Popović (1977, Sombor). Diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek likovne umetnosti, smer slikarstvo u klasi prof. Jovana Rakidžića. Magistrirala je kod istog profesora, u oblasti digitalni kolaž, na odseku slikarstva Akademije umetnosti u Novom Sadu. Dobitnik je više nagrada i priznanja za svoje stvaralaštvo.
Zapisi plutajućeg sveta je najnovija serija crteža i slika Jelene Šimić Popović započeta pre dve godine kao rezultat istraživačkog procesa čija se izvorišta nalaze u bogatom kulturnom i umetničkom nasleđu Japana.
Ranije, u periodu od 2003-2016. godine ova umetnica je zalazila u "retro" prostore i koristila njihove karakteristične artefakte i detalje, oblikovala ih svojim karakterističnim estetskim tonalitetom. To su bili različiti oblici pop (sub) kulture Zapada, kao što je umetnost šezdesetih, i Istoka, umetnost Japana.
Ostajući u tom svom prvobitnom interesovanju za retro pojave, Zapisi plutajućeg sveta inspirisani su japanskom „ukijo“ grafikom iz 17. veka, koja je nastala kao oblik sub kulture, grafičke produkcije u velikom tiražu da bi zadovoljila potrebe nižeg sloja buržoazije.
Izvanredan i precizan crtež kao definicija forme, a njeno plastično oblikovanje događa se kroz šrafuru ili ispune površina dekorativnim elementima, i naravno bitan je lazurni kolorit.
Zapisi plutajućeg sveta sastoje se od kolekcije crteža i slika.
Crteži su vizuelne "etide", razmišljanja i impulsivni trenuci nadahnuća. Sadrže lakoću poteza, tušlazure i prefinjenu estetiku uklađenog međusobnog ritma prisutnih elemenata. Iako imaju izražajna svojstva završenog umetničkog dela, za ovu umetnicu su vizuelni predlošci za slike.
Pored toga što su identičnih ili sličnih tehnoloških postupaka kao na crtežima, slike sadrže novinu, isticanje skupova i sklopove linija prošivanjem platna koncem za goblene.
Upravo ta materijalozovana linije narušava moguću monotoniju i predstavlja istovremeno korak ka bogatijoj pikturalnoj gradnji slike. Estetički principi su jednostavne, vizuelno jasno definisane kompozicije, paritet i skladni odnos između onog što čini sam sadržaj (tema, događaj) i prazan (nepopunjen) prostor slike.
U tom smislu traga za hartijom različitih tonaliteta i granulacije, a u slikama razvija ideju kroz izazov drugačijih formata, odnosno slikarskih prostora.
Na kraju, jasno je da ova inspiracija ne jenjava, već naprotiv pokazuje tendenciju da će proizvesti ono što je potrebno ili više, neophodno za savremeno slikarstvo nove ideje, novi tehnološki postupci, drugačije i vlastite vizuelne predstave kakve očekujemo od Jelene Šimić Popović.
Radmila Savčić,
istoričar umetnosti |
Kako god pisali, rukom, pisaćom mašinom, kompjuterom, na početku je pred nama ona gola hartija, ili prazan ekran. Vetar smisla seje pismena, niknu tekstovi i na kraju sklope se knjige ili, u našem slučaju, časopis. Nadamo…
Da bismo uopšte mogli očekivati da naša umetnost bude primećena u nekakvim evropskim i svetskim okvirima, najpre sami moramo da je prihvatimo i da u njenom "lokalnom" karakteru iščitamo univerzalni jezik - rečenica je koja bi,…
